Djordje Marjanovic +

30.10.1931. godine rođen Đorđe Marjanović, koji je bio drugo dijete iz prvog braka njegovog oca Svetomira. Otac je imao dobru i solidnu egzistenciju jer je familija Marjanović već u 19. stoljeću izgradila hotel iznad svog restorana "Zlatni rudnik" u Kučevu. Đorđe Marjanović je još kao beba, ranom smrću svoje majke, ostao siroče. Majku nikada nije ni upoznao.Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom "Zvižduk u osam" se odmah pretvorilo u opštu histeriju. On je bio prvi pevač zabavne muzike koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku. Publika je na svakom koncertu bila u delirijumu! Na festivalu, "Beogradsko proleće" u domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni "Đokisti" su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.

Prve LP gramofonske ploče Đorđa Marjanovića (produkcija PGP RTB) su bile "Muzika za igru" i "Mustafa". Omote za njih oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis.

Po Srbiji su postojali klubovi obožavaoca Đorđa Marjanovića koje je on redovno obilazio, rukovao se sa narodom, slikao sa bebama, a školskoj deci pregledao zadatke!

U tadašnjem Sovjetskom Savezu Đorđe je bio apsolutno najpopularniji pevač. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan kao kralj! Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao i svoju suprugu Eli sa kojom ima troje dece.

Iako skromnijih glasovnih mogućnosti, Đorđe je na vreme shvatio važnost scenskog nastupa tako da je bio i ostao najpopularniji i najuspešniji pop pevač sa ovih prostora.

Neki od njegovih hitova su: Milord, Devojko mala, Romana.

Pojavljivao se i u nekoliko filmova gde je uglavnom glumio pevače.

14. aprila 1989. je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu (Australija) gde je bio gost Lepe Brene. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“. Posle toga jedno vreme ostao je potpuno bez govora. Kasnije mu se govor povratio u izvesnoj meri tako da može da priča ali otežano.

Uprkos bolesti na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u centru Sava.