Тоше Проески био је један од најпопуларнијих певача на просторима бивше Југославије. У својој краткој и плодној каријери, која је јуче ујутру брутално прекинута, објавио је шест студијских албума са којима је постигао завидан успех. Нису га волели само у родној Македонији, већ је имао вишемилионску публику, а нарочито обожаватељке на читавом подручју бивше Југославије, као и у дијаспори. Управо зато многи су га називали принцом балканског попа и он је био један од ретких певача који је после ратова деведесетих успео да превазиђе новонастале државне границе.
Тодор Тоше Проески рођен је 1981. године у македонском граду Крушеву. Музичку каријеру започео је наступом на Мелфесту пре десет година. Прославио се нумерама Пушти ме и Остани до крај. Био је студент Музичке академије у Скопљу, коју, нажалост, није успео да заврши. Пре четири године тријумфовао је на Беовизији песмом Чија си. Управо тај тренутак сматрао је прекретницом у својој каријери.
′Беовизија′ је један од најважнијих догађаја у мојој каријери. Мислим да је од песме Чија си много тога почело, говорио је.
Био је и представник Македоније на Песми Евровизије 2004. године у Истанбулу и освојио је 14. место нумером Life. Исте године постао је и регионални амбасадор Уницефа и тим поводом снимио је песму За овој свет.
Сарађивао је са многим музичким звездама са простора бивше Југославије, као што су Гоца Тржан, Бора Ђорђевић, Ања Рупел, Тони Цетински, Биља Крстић, Леонтина, Жељко Јоксимовић, Антонија Шола, Есма Реџепова, и текстописцима Марином Туцаковић, Никшом Братошом Снимио је у Лондону и дует са италијанском певачицом Ђаном Нанини.
Тоше Проески је за Дан заљубљених, 14. фебруара, одржао свој први велики концерт у Београдској арени. Пре концерта у Арени причао је новинарима о узбуђењу пред наступ. Проески је говорио о значају тог концерта за његову каријеру и признао да има велику трему.
Морам признати да ми се желудац помало окреће од позитивне треме. Певати у Арени после Здравка Чолића, Фила Колинса и Бајаге за мене је велика част, говорио је тада.
Када су га једном упитали где се осећа као код куће, где је његов дом, рекао је:
Мој једини дом и место где се осећам као код куће је Крушево, град у коме сам провео своје детињство и где живе моји родитељи. Мој живот је, не само последњих месеци, већ један дужи период, кућа путујућа, али то ми не смета зато што изузетно волим свој посао, а путовање увек иде заједно са њим.
Често је причао о томе колико га испуњава породица, пријатељи, музика и сусрети са публиком. О својој љубави према нотама рекао је:
- Можда и превише волим музику!
Једном приликом је говорио о својим неоствареним жељама и, уместо светске каријере, новца, места број један на топ листама, навео је нешто сасвим друго.
- Донатор сам манастира Свето преображење Христово који се налази седам километара од Крушева. Ја сам верник. Сви ми грешимо и жеља ми је и, на неки начин, моја мисија, да видим да је тај манастир завршен. Да буде пун људи из свих крајева земље који верују у Бога зато што је врло специфично место. Верујте ми, то једино зна онај ко је био тамо.
Нажалост, жеља му се никада неће остварити.
Последњи албум под називом Игра без граница, када није ни слутио да ће то бити крај његове прекратке музичке каријере, објавио је почетком августа.




LinkBack URL
About LinkBacks


Reply With Quote

Bookmarks