Ana Stanic +

Last edited by becky; 17.06.2010 at 10:05.

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.