Zalba

Dana 02.03.2009. godine sam stvarno kraj ceste zamijetio neki okrugli znak sa crvenim obrubom u kome je na bijeloj podlozi stajao broj sedamdeset, ali pokraj tih brojeva nije stajala nikakva oznaka koja oznacava mjernu jedinicu na sto se taj broj odnosi. Kako i sami znate Hrvatski sabor je Ukazom o proglasenju Zakona o mjernim jedinicama od 10. lipnja 1993. godine (NN 58/93) proglasio da su mjerne jedinice odredene na temelju medunarodnih ugovora koji obvezuju Republiku Hrvatsku i da su u RH zakonite mjerne jedinice SI sustava. U toj uredbi pise da je mjera za duljinu metar, a mjera za vrijeme je sekunda. Izvedenica za brzinu je jedinica duljine kroz vrijeme. Ne mogu si zamisliti da djelatnici Ministarstva unutarnjih poslova krse jedan od temeljnih Zakona u RH. Dakle, ako kod znaka nije napisana mjerna jedinica za pretpostaviti je da se radi o mjeri koju je RH medunarodno prihvatila i Zakonom ozakonila. Tako sam ja, cijenjeni sude, pretpostavio da se radi o 70 m/s, odnosno nesto vise od 250 km/h. Kako sam ja vozio samo 180 km/h sto je daleko ispod dozvoljenih 70 m/s (252 km/h) molim da mi se vrati vozacka dozvola koju su mi revnosni prometni policajci bespravno oduzeli.

ha ha. ako je istina, svaka mu čast na dosjetljivosti

Dešavalo se u Septembru 2008. Odlučim da odem u posetu iz Beograda u Tuzlu. Krenem autobusom i na Pavlovića ćupriji (granica sa Bosnom) me Bosanski carinici "skinu" iz autobusa rečima:
- Vaša lična karta je istekla juče.
Javim se u Tuzlu da ne mogu doći, objasnim razlog i uđem u autobus za Beograd, kući, nazad...
U Beogradu počnem pribavljati dokumenta za izradu nove LK. Požalim se službenici na šalteru:
- Izvod iz knjige rođenih koji ste mi dali, ime oca: Adam tačno, ime majke Milosav ne tačno, zvala se Milosava...
- Dobro, razumela sam, slušajte mene...
Prekide me šalterska službenica:
- Idite, soba 309, treći sprat.
Sačekam, pozovu da uđem, ja objasnim da taj Milosav: nije muškarac, nego nežna žena, majka... Sačekam i izađe službenica, dade mi izvod, pogledam, piše: Milosava. Odem u policiju sa svim dokumentima i predam na šalter.
- Sačekajte.
Reče službenica. Gledam iza šaltera se smeju. Jedni drugima pokazuju onaj dokument. Pozvaše me unutra.
- Gospodine, po ovome vi ste prvi GEY u Srbiji, naš zakon to zabranjuje i ne možete dobiti ličnu kartu.
- Kako? Ne razumem, ponovite?
- Lepo. Ovde u napomeni stoji da ste venčani sa Vasom Petrić od 23.04.2002. brak skloplen u Zemunu.
Zanemeh od čuđenja. Venčan sa muškarcem? Još se sećam osećanja lošeg u sebi, shvativši obim administrativne greške, reči policajca: prvi zvanični GEY u Srbiji", sa dokumentom u ruci, ko sam i šta sam.
Kada sam se pribrao od šoka, zanemeo, neznam odakle da počnem. Policajac objasni:
- Morate u sud da se brak poništi, nezakonit je.
O budala, o kretena, ooooooo, nemam dovoljno loših reči da iskažem osećanje besa i nemoći. Odem u sud i objasnim zašto dolazim, manje se smeju ama se smeju, ja bi se smejao nego ne mogu se smejati sebi i svojoj muci.
Objasniše mi da to može potrajati mesec dana-mesec ipo. Tada se razbesnim i setim se prijatelja u penziji, bivši policajac. Nazovem ga telefonom i objasnim moj problem.
- Dođi i ne sekiraj se ništa.
Reče prijatelj. Kupim flašu votke i odem kod prijatelja, ne ide se praznih ruku, običaj je, a zanam da voli popiti.
Pijemo, pričamo o prošlosti, ništa drugo i nemamo kao zajedničko, muka mi je od previše alkohola.
- Aman prijatelju, ne pijemo za pasoš, nego za LK. Za LK smo dosta popili.
Brecnih se ja.
- Dobro, kada ti tako oćes, idi u tu i tu stanicu milicije, ponesi staru LK i dve slike, ne trebaju ti nikakvi
papiri (misli na dokumente), dobićeš LK do 2011. godine, jel` dosta od mene?
- Dosta, hvala ti.
Odgovorih.
- A vidi ako Vasa voli da popije nemoj se razvoditi imaćeš društvo za piće... Možda se Vasa za*ebe, pa
nekad donese piće... Kao ti sada.
Našali se on. Uradim kako mi je rečeno. Sada imam LK. Sa Vasom se još nisam razveo, lenj sam da i to ispravim. Kada sam pričao na poslu, bilo raznih šala na moj račun...
Naj upečatljivija je bila:
- Nemoj se ni razvoditi, možda je dobar u krevetu.
- Koleginice, alooo.
Osetih šok, kao da me ošamarila.
- A da, Nuspahiću, tebi treba žena, ti nisi od onih... Ja se malo šalim.
Reče koleginica. Meni nimalo nije ličilo na šalu.

Imena nisam pominjao, postoje pravi živi ljudi, da ne bih imao problema…

Ovo pišem da bi postavio pitanje: šta ću ako prijatelj policajac umre a mene u medju vremenu proglase mrtvim?

Naravno, materijalni dokaz svega. Sam dokumeni i njegov uvećani deo.

Dokument

Uvećani deo dokumenta

(LK - lična karta - osobna iskaznica)