Noc kraj vode

Voda nas smiruje, udahnjuje energiju, cini nas opuštenima i jaca nam dušu. Osjecamo se uz nju ležerni i romanticni. Voda nam je neophodna i za život. Mnogi jedva da registriraju svoje prisustvo uz vodu, mnogi se vode boje i imaju veliki respekt prema njoj, a mnogi uživaju u svakom trenutku uz vodu, bio dan ili noc. Pogotovo nocu kada dnevna pjesma ptica utihne, kada sunceva toplina koju voda za dana upije, postane ugodna, kada se žablji kreket razliježe uz vodu, kada lagani povjetarac cešlja vrhove drveca...




Nocu i voda nekako postaje drugacija, nekako kao da tiše tece, kao da se pretvara u ulje. Nocu kao da je toplija nego danju. Njen mir povremeno narušavaju ribe iskocivši u zrak uz glasan buckaj pri padu u vodu. Buckanje riba po noci ima posebnu car. Povremeno se cuje kao da daje znakove da i u utišaloj vodi ima života...

Koliko vi volite biti uz vodu noci. Da li vas snaži ili vas zastrašuje ili ste sretni i romanticni uz nju? Da li osluškujete "nocni život" uz vodu, da li vas odsjaj od vode vedroga neba osutoga zvijezdama smiruje, nadahnjuje, ulijeva vam snagu? Slušate li gromoglasne krekete žaba koji dopiru iz gustiša do vas? Cujete li ih kako se nadglasavaju u kreketu?

Meni je po noci prelijepo uz vodu, pogotovu ako se nalazim dalje od naselja, ako je oko mene mir i tišina koju remete zvukovi noci karakteristicni za život vode , obale i prirode cjelokupne. A pogledi nocu prema vodi. Prelijepi su. Ovakvi pogledi me osnažuju..