Kako Urediti Akvarijum Za Ribice

Jedan od najlepših načina da deo prirode uvek imate u svom domu je akvarijum sa ribicama. Mnoštvo šarenih, veselih stanovnika koji se živahno kreću pred vama svaki put će vas iznova oraspoložiti i opustiti, istovremeno Vam pomažući da zaboravite svakodnevne probleme. To će potvrditi svaki zaljubljenik u akvaristiku a ako tome dodate i činjenicu da će ostali ukućani a naročito deca imati priliku da nauče ponešto korisno o životu ribica zaključićete da je maleni akvarijum zaista višestruko koristan.
Radije nego za psa ili mačku mnogi roditelji se za početak opredeljuju da kupe detetu akvarijum. Ipak pre nego što se upoznate sa veselim vodenim stanovnicima potrebno je da saznate kakav je to način života koji vrsta koje biste odgledali zahteva. Sve je uglavnom veoma jednostavno jer ćete osim početne pripreme imati malo obaveza i finansijskih izdataka oko akvarijuma. [podrazumeva se da nećete u svet akvaristike ući sa najskupljim i najzahtevnijim ribicama]


Kada se odlučite da nabavite akvarijum pred vama je mnoštvo egzotičnih vrsta koje se razlikuju ne samo po uslovima koje je neophodno obezbediti - [odgovarajuća temperatura, kiselost tj. ph vrednost, aeracija i osvetljenost prostora u kom žive] već i po osnovnom načinu života i ponašanju.

Nemojte zaboraviti da je neophodno da im obezbedite najbolje moguće uslove kako bi bile uvek zdrave i vesele. Za početak razmislite o veličini akvarijuma, koliki treba da bude, gde ćete ga postaviti, kakvim biljem ćete ga ukrasiti…Imajte u vidu da ribica dužine 3-4 cm zahteva 3-5 l vode.
Priprema
I pre nego što napunite akvarijum vodom potrebno je da ga smestite na odgovarajuće mesto.To nikako ne sme da bude sunčano mesto, niti u blizini prozora ili električnih aparata.

Najbolje mesto za akvarijum je najtamniji ugao u prostoriji a vodite računa da postolje bude dovoljno snažno i obezbedite odgovarajuće veštačko osvetljenje. Kako se radi o električnoj struji iz mreže [220V] koja će napajati osvetljenje, najsigurnije je da na ovom polju uopšte ne improvizujete već da nabavite lampu napravljenu za akvarijum koja će imati odgovarajuće oslonce/nosače kao i adekvatnu izolaciju kablova i prekidača.
U sam akvarijum prvo stavljate odgovarajuću podlogu a zatim smeštate opremu - filter za vodu, grejač, raspršivač vazduha i bilje, kao i glinene posudice koje služe kao skrivališta. Postoji više vrsta filtera u zavisnosti od veličine akvarijuma [i cene tj. kvaliteta]. Najbolja varijanta su višeslojni spoljni filteri dubine i visine samog akvarijuma. Za početak će i unutrašnji filter sa 3-4 sloja različitih prečišćivača biti dovoljan. Važno je da aktivni ugalj menjate u za to predviđenim intervalima.

Kada ste sve poređali, polako nalivate vodu koja je odstajala 3-5 dana i izgubila miris supstanci koje se koriste za njeno prečišćavanje a eventualna nečistoća je pala na dno u vidu taloga. Preporučuje se da, pre nego što donesete ribice, filter pročićava vodu najmanje 24 sata, dok je obavezno da grejač vodu zagreje do odgovarajuće temperature. Dogodiće se verovatno da u prve 2 nedelje voda naglo potamni [izgubi providnost] da bi posle par dana ponovo dobila svoju prvobitnu boju i providnost. Nemojte zbog toga brinuti, niti bilo šta menjati, jer svaki akvarijum [tj. mini ekosistem] mora da preživi ovu fazu sazrevanja. Pošto ste pripremili akvarijum možete kupiti ribice.



Za početnike se preporučuju zlatne ribice[`japanke`], gupi, moli, plati [mačonosac] zatim zebrice, mrenice…
Izaberite vrstu o kojoj makar nešto znate, i gledajte da primerci budu dobre uhranjenosti, živahni i `veseli`. Popričajte sa prodavcem, koji će vam najčešće vrlo rado reći odakle ribica potiče, koliko je stara, čime se hrani i kakvog je karaktera [ne mogu se kombinovati sve vrste ni zbog temperamenta]. Svaka riba koju kupite treba da prvo prođe kroz karantin, tj. da najmanje 14 dana živi u odvojenoj posudi. Tako ćete, ukoliko je ribica bolesna, to primetiti na vreme i sačuvati ostale stanovnike vašeg akvarijuma od eventualne zaraze. Isto važi i za biljke koje ste tek kupili. Njih najpre dezinfikujte blagim rastvorom kalijum permanganata [hipermangan] a zatim dobro isperite čistom vodom i ostavite 3-4 dana u odvojenoj posudi sa vodom.
Nemojte žuriti da nahranite ribice čim ih donesete kući. Gladovanje 3-4 dana će im naneti manje štete nego ako biste im dali neodgovarajuću hranu. Ribice se hrane jednom dnevno i ne smeju ni gladovati niti se prehranjivati…Dajte im po prstohvat hrane nekoliko puta - koliko da pojedu za 10 min a da nema ostataka jer je najčešći problem početnika preterivanje sa količinom date hrane. Nije loše ideja da napravite sami ili kupite hranilicu, zapravo plastično crevce prečnika 4-5mm koje je spojeno sa samim sobom u krug, tako da voda ne ulazi u crevo tj. da pluta na površini. Ovim ćete obezbediti da se hrana ne `razleti` po celoj površini vode i da mnogi delovi padnu na dno i krenu da se raspadaju a da ih ribice i ne primete. Sa hranilicom ćete moći veoma efikasno da kontrolišete da ribice pojedu baš sve što ste im sipali.
Temperatura u akvarijumu treba da je uvek ista i ne biste smeli dopustiti variranja veća od 2 - 3 stepena u odnosu na preporučenu. Imajte na umu i da različite vrste traže različite uslove pa se neke kombinacije i zbog toga ne mogu držati u istom akvarijumu.

Premeštate ribice iz jednog u drugi akvarijum…Rukom? Izbegavajte ili budite pažljivi…Vaša topla i suva koža može opariti telo ribice, sluz koja čuva njeno telo se može zalepiti za ruku a na pojedinim mestima se mogu pojaviti ranice. Takođe, na ljudskoj koži ima bakterija koje možda nisu opasne za čoveka ali mogu biti smrtonosne za ribice. Ako se ipak dogodi da ribica iskoči iz akvarijuma pažljivo je podignite prethodno pokvašenom rukom ili pomoću parčeta čiste hartije u mrežicu a zatim u akvarijum, ili još bolje pomoću staklene lule [verovatno zvuči čudno ali `dodatna oprema` akvariste uključuje različite sitnice]. Budite veoma pažljivi i pri premeštanju ribica jer je svaka ranica na njihovom telu `poziv` za infekciju ili parazite. I kada hranite vaše ljubimce ili proveravate temperaturu u akvarijumu izbegavajte da dodirujete vodu. Za proveravanje temeperature služi termometar. Ima ih različitih modela, klasičnih nalik toplomeru za ljude, u obliku trake koja se lepi na staklo i sl...Nešto precizniji su oni čije je telo zaronjeno u vodu.

Redovne doze vitaminskih i mineralnih preparata su važne koliko i osnovna hrana koju dajete. Kada ovim malenim stvorenjima nedostaju vitamini bolesti dolaze veoma brzo i često mogu biti fatalne. Avitaminoza - nedostatak vitamina, nastaje pri ishrani jednoličnom i ishranom neodgovarajućom po kvalitetu i količini. Jedan od jednostavnijih načina da to izbegnete je da svaki put nabavljate drugu vrstu hrane, koja postoji u specijalizovanim prodavnicama.

Čak i veoma male količine alkohola, kreča, insekticida i hemijskih supstanci uopšte mogu biti fatalne po male stanovnike akvarijuma. Kada krečite stan ili bojite nameštaj budite veoma oprezni. Akvarijum obavezno poklopite staklom i obmotajte u pamučni čaršav, često provetravajte stan da se isparenja ne zadržavaju u vazduhu.


Nedoumice za radoznalce

Spavaju li ribice?
Da, kada primetite da pliva u mestu sa jedva vidljivim pokretima bočnih peraja-ona spava. Dok spava disanje je usporenoa a često se primećuje i da je promenila boje.

Da li prepoznaju vlasnika?
Može da vidi dobro do udaljenosti od 10 m i mnogi akvaristi tvrde da ih njihovi ljubimci prepoznaju.

Šta rade ribice u odsustvu vlasnika?
Svi zdravi i odrasli primerci bez teškoća mogu da izdrže bez hrane i više od 2 nedelje. Čak im to prinudno gladovanje i prija jer ćete posle ovog perioda ribice zateći brže i vitalnije. BIljke iz akvarijuma će tada nekim vrstama poslužiti kao odlična `vegetarijanska dijeta`.

Prvi akvarijum

Akvaristika je hobi koji posle prvobitnih ulaganja u opremu i ribice ne traži kasnije neka velika ulaganja, niti veći napor oko održavanja jednog [ili dva ili više akvarijuma].

Prvi akvarijum - izbor opreme

Jedno je sigurno: PRAVILAN START UŠTEDEĆE VAM MNOGE KASNIJE TEGOBE.
U svemu tome pravilan izbor akvarijumske opreme, od dimenzija akvairijuma, položaja svetla, filtera i podloga, igra veoma važnu ulogu. U manjem akvarijumu ribicama će biti tesno, a veći umnožava rešavanje nekih početničkih problema u sticanju iskustva u održavanju mikrobiološke ravnoteže vode i podloge. Takođe je bolje, za početak, odlučiti se za unutrašnji filler, jer će manje iznenaditi akvaristu nepredviđenim problemima. Njegov jedini nedostatak je što zauzima prostor u akvarijumu. Ako ne želite da mrestite ribe, a živite u slanu sa parnim grejanjem za početak nije neophodan grejač [obavezno sa termostatom], pogotovo ako se odlučile za osvelljenje običnim sijalicama.

Pri izboru podloga akvarijuma treba se opredelili za kvarcni pesak krupnije granulacije ili šljunak sačinjen od belutaka i drugog kamenja koje se teško rastvara u vodi. Pored navedenog, treba vam i pumpa za aeraciju, nekoliko mrežica raznih dimenzija za hvatanje ribica i rezerve perlon vate za zamenu uprljane iz filtera.

Mikrobiološka ravnoteža
Kada ste nabavili sve nabrojano, možete pristupiti "formiranju" akvarijuma. Najvažnije je da nalijete svoj akvarijum "dobrom" vodom. Od nekog proverenog akvariste dobavite dvadesetak litara "stare" akvarijumske vode.

Takva voda već poseduje korisne mikroorganizme koji razlažu organska raspadanja i uspostavljaju, zajedno sa biljkama, mikrobiološku ravnotežu u akvarijumu. Ostatak do punog akvarijuma slobodno možete dopuniti vodovodskom vodom koja je odstojala nekoliko sati. Većina biljaka i ribica rado dočekuje osveženje iz vodovoda. Tek kasnije, kada se odlučite na mrest pojedinih ribica, morate precizno povesti računa o hemizmu vode [tvrdoća, kiselost, starost] dok na priličan broj vrsta i prilikom mresta ovo dodavanje sveže vode deluje stimulativno. Stoga se ne treba plašiti povremenih osveženja takvom vodom [pre nego npr. bunarskom ili kišnicom] jer se na taj način kontroliše tvrdoća i neutralna reakcija.

Ribe i bilje će se mnogo bolje osećati ako redovno, na svakih nekoliko meseci, pribegnete osveženju po principu: 1/3 stare vode [s mikroorganizmima], a ostatak - sveža. To održavanje hemizma vode jedno je od prvih "slova" azbuke akvaristike, koje održavanje jednog ukrasnog akvarijuma svodi na veliko zadovoljstvo uz veoma mali trud.

Useljavanje žitelja
Drugi važan problem je izbor riba i bilja. Manji je problem da izbegnete nekog ratobornog žitelja ili ćudljivu biljku. Važnije je da odaberete zdrave i vitalne ribe i biljke. Zato više obratile pažnju na to od koga uzimate ribice, nego na njihovu boju i oblik. Osmotrite kako se ponašaju u akvarijumu i kakvu pažnju im posvećuje njihov vlasnik. Bolesna riba ili biljka zaražena algama često izazivaju probleme, koji su mnoge početnike obeshrabrili već posle nekoliko meseci. Riblje bolesti i određene vrste algi, kada se jednom usele u akvarijum, teško se odstranjuju. Ako ste na startu sve brižljivo uradili, tekuće održavanja ukrasnog akvarijuma predstavljaće veliko zadovoljstvo.

Ne zaboravite:
Više vam vredi da svakog dana posvetite akvarijumu desetak minuta i na vreme uočite eventualne promene, nego da jednom nedeljno ili mesečno utrošite sate pokušavajuči da popravite nešto što je već uzelo maha.

Već posle nekoliko meseci, izoštreno akvarističko oko će po bistrini vode, ponašanju riba ili izgledu bilja lako uočavati ako nešto nije u redu.

Kako treba urediti akvarijum?
Pri uređivanju akvarijuma, moraju se uzeti u obzir biološki uslovi koje zahtevaju konkretne vodene biljke i životinje koje želimo gajiti u akvarijumu. Iz toga razloga moramo znati koje ćemo vrste riba i biljaka imati u akvarijumu da bi prilagodili akvarijumsku podlogu, pesak ili šljunak, i scenarijum biotopa iz koje te vrste potiču. Uređivanje akvarijuma počinje postavljanjem podloge i scenarija na dno akvarijuma, pa tek zatim ga punimo vodom.



Prilikom stavljanja podloge, moramo paziti da na zadnjoj strani ona bude visoka oko 5 cm, a na prednjoj samo do 1.5 cm visine. U zavisnosti od veličine akvarijuma, 5-10 cm iza prednjeg stakla nećemo stavljati podlogu, jer se tu ne sade biljke. Taj prostor je namenjen za uklanjanje mulja i hranjenje, a u tom prostoru se ribe i najviše zadržavaju. Ako bi posadili biljke tačno do stakla, onda bi one skrivale pogled u akvarijum. Podloga mora biti 1 cm odmaknuta od ivica akvarijuma, jer bi se u njoj pod ulicajem svetlosti stvarale štetne alge.

Na podlogu stavljamo dobro opran šljunak [pesak]. Šljunak ispiramo u većoj posudi pod jakim mlazom vode. Vodu tokom ispiranja moramo menjati najmanje 20 do 30 puta, [tj. sve dotle dok ne postane potpuno bistra, čak i nakon mešanja šljunka/peska]. Ako ste šljunak [pesak] uzeli iz vode u kojoj žive ribe, morate ga kuvati najmanje jedan sat. Šljunak [pesak] mora biti taman i ne sme imali u sebi previše lako rastvorljivog kalcijuma. Podloga akvarijuma se prekrije šljunkom [peskom] debljine 2-3 cm. Kamenje koje ste upotrebili za scenarijum mora biti tamnije i bez oštrih ivica. Suvo korenje je idealan dekor svakog ukrasnog akvarijuma. Uređivanje akvarijuma bi trebalo ići ovim redom:
1. podloga
2. šljunak [pesak]
3. scenarijum
4. točenje vode do polovine akvarijuma
5. postavljanje grejača i termometra
6. punjenje akvarijuma do vrha
7. sađenje biljaka
Izvor: zivotinjsko carstvo.com