Najtuzniji Ljubavni Stihovi

Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
pa kući sa stanice časom,
kroz bašte i prečice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba
- suvenir na stražarske dane.

Ušao sam na prstima,
mati beše već budna i brzo se prekrstila.
Reče: "Prošlo je k'o za čas,
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa će ti svirati, a ti ćeš birati".

Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča,
parada pijanstva i kiča
i poznata cura u belom.
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće,
iz ruku mi otela cveće
i sakrila pogled pod velom.

Tad me spaziše cigani,
kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta ćemo svirati!"

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek' zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...

Retko odlazim kući a pišem još ređe,
i slike su bleđe i bleđe,
pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poručim piće i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne.

Nikom ne pričam o tome.
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju...

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek' zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...

Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše.
Ne sećam se, to je priča duga.
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima,
ne pitaj me nikad zašto cugam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime djavo drema,
sneva i izvoljeva
- djavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to djavo vino traži.

Ne pijem što uživam, nit' što mi dobro stoji -
pijem da njega napojim.

Ne pitaj me, ne znam kasti gdi će koja zvezda pasti,
gdi će pasti dugme s mog kaputa.
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju,
ne pitaj me nikad zašto lutam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime djavo drema,
sneva i izvoljeva
- djavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to djavo mesto traži.

Ne lutam što uživam, nit' miris druma volim -
lutam da njega umorim.

Ne pitaj me dal' je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me zašto tice ne sleću na svake žice,
ne pitaj me nikad zašto sviram.

Bolje da šešir nemam,
pod njime djavo drema,
sneva i izvoljeva
- djavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to djavo pesmu traži.

Ne, ne sviram što uživam, nije to pesma prava -
sviram da njega uspavam.

Odlutaš ponekad i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dodje d-moll.

Spusti se k'o lopov po žicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško prodje sve to.

Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je.
Glupi d-moll uvek sazna kad je to.

Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tišinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?

Ponekad te nema i sasvim sam
izmišljam način da malo smuvam dan,
ali je lukav d-moll.

Pusti da se svetla svud priguše,
sačeka poslednje zvezde namiguše
- vuče mi rukav: "Idemo!"

Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti...
Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć.

Uzme me u svoju tamnu kočiju.
Nebo primi boju tvojih očiju.
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
i neke stvarčice od herendi porcelana.
I jedan pulover u kom si bila...

I ostala je ploča "Best of Ru Cooder"
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao željan,
dok me bude
moja mila...

Vjetar polako piri i talasa zelena polja,
a ja i ti tako lijepo zagrljeni kao dva mala goluba.
Sjedimo tako jedno uz drugo ispod jabuke
tako probeharelae i osjecam tvoje poljubce vrele.
Pored jabuke tece tako lijepo rijeka a ja te ljubim, ljubim bez prestanka.

Dva bagrema bijela polako beharaju
i sire miris nase ljubavi i srece
u dusi si mojoj nesto naj vece.
Ja ih gledam skoro svako jutro,
svako vece,
a ja i ti pod njima tako lijepo zagrljeni
kao dva goluba mala,
moj si zivot, moja nada.

Na mostu smena straže,
znao sam da me traže,
žandara nema koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko piše,
vredi bar krajcaru više.

Dobre smo krčme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me poželeo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kašmirsku maramu čudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju, ljubavi moja.

Talasi lađe lome,
šta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noći preplivao Dunav,
dubok i strašan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim...

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik...
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom...
Ni ne zna da je orgijala tama... Pod prozorom...
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led...

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata...
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu...
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg...
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu...
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil... Suvišna pitanja izbegnem fintom...
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom...
Pod mojom jelkom do proleća stoji... Jedino dar tebi namenjen...
Zauvek fosil tvog struka postoji... Na mome dlanu okamenjen...

Princezo, javi se... Neke se pobede dobijaju na juriš...
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš...
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata...
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Princezo, dosta je...

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata...
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Kazu da zbog tebe lude, redom da se tebi nude , neprilazi mi,ni malo me nezanimas ti!Da ti krunu stave i da svetom vladas opet meni nemoj da se nadas,meni treba ljubav a ti nemas to sve ti prokleto!

Puska je stvorena da ubija ljude..a moje usne da samo tebe ljube...ljubav je cvječe sto ljepo mirise...dali voliš onog ko ti ovo piše??*

Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvace zimske ružice... Po prvi put te godine...
Naic'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I bicu samo mirna vlat, kad okopni...

Ja nemam nigdi nikoga... Al moja prica prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar švindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom cu faliti...

Obeco sam da te necu pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoš se preseliti... Orcati i veseliti...
Obeco sam srca teška... Obeco sam... Al jebešga...

Kad zadnji cokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapašce trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Pricu sam kraju priveo...
Još onda kada sam i njih nadživeo...

Obeco sam da cu makar za beštiju...
Da cu naci lepšu, bolju i veštiju...
Nemeškinju... Gospodicnu... Ni po cemu tebi slicnu...
Obeco sam srca teška... Obeco sam... Al jebešga...

I utom pašce i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce andela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas više ne bih trebo psovati...

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Originally Posted by Bosanka19

Nije bitno gdje si ti, a gdje sam ja, nije bitna ova daljina izmedju nas, bitno je da si tu gdje trebas bit, a to je u mom srcu, samo da znas

Ja sam mali vrag sto pise unatrag, a ti malo veci pa procitaj sta ti zelim reci: ALAM--OLADUB AJ ET MILOV ESIVJAN UTEJIVS AN!!

znao sam ja da ti mene voliš badava ti stotinu

Ja nisam kraj tebe, a noc je blizu,usne mi se tvoje sad grizu...kako da budem kraj tebe-tesko...treba mi moc...ali zelim ti laku noc,srecu svu i mene u snu!!

Nije bitno gdje si ti, a gdje sam ja, nije bitna ova daljina izmedju nas, bitno je da si tu gdje trebas bit, a to je u mom srcu, samo da znas

Ja sam mali vrag sto pise unatrag, a ti malo veci pa procitaj sta ti zelim reci: ALAM--OLADUB AJ ET MILOV ESIVJAN UTEJIVS AN!!

Kao mesec u vodi
tako ja u tvojim ocima
i novo jutro se rodi ko da me nije
bilo nikada i neznam kuda to vodi gde se ja tu uklapam
u brazdi tvoga zivota ja sam uvek bio suvisan
Dok svako bira svoju stranu postelje sve dublji
je jaz,jos dvoje bi u sredini moglo da se
budi pored nas
Dok svako sebi kafu sprema dusama
djavo se raduje,gde ponos dodje
po svoje tu ljubav kofere vec pakuje
Kao pero na vetru tako ja u tvojim snovima
ljubav i bol u duetu,gutljaj vina gutljaj otrova
i neznam kada ni zasto u smo u ovu naviku zalutali
zato i najvise bole reci koje smo precutali

U mome srcu reka
vrela voda sa tvog izvora
neznas ti kad se ceka da su
dani dugi poput stoleca
a kada ostaris i ovu pesmu potrazis
znaces da su meni tvoje oci
darovale 100 pijanih noci

Topli trag na usnama,miris blag u grudima
sve me na tebe podseca
Nocas iz nistavila opet krece lavina
srce opet predoseca
Neka svi me ostave neka me zaborave
sve bih ja to preboleo
ali necu nikada sjaj iz tvoga pogleda
Samo tebe sam voleo
Poslednji dah bi da dam
samo da mogu da znam
kome sad dises u dlan
skim cekas dan
Sam sam i hvata me strah
a sa neba beli ce prah
prekriti tragove sve da nenadjem te

Na put se spremam
put mi je dalek
mozda se necu vratiti zauvjek
mozda ce vjetar sjecanja da izbrise
mozda te necu voljeti vise
zato ti pisem spomenar taj
da nasem drugarstvu ne bude kraj

Sa jastuka na jastuk snove selim
retko te imam koliko te zelim
nikada niko za tebe nesme da zna
idem za tobom i stope ti brisem
da sakrijem da te volim sve vise
o tebi nikada nikom ne govorim ja
vezi mi ruke da te ne grlim
vezi mi oci da te ne vidim
sa mojim prijateljem najboljim me prevari
Od prvog dana zabranjeno mi je da te volim
zabranjeno mi je da te sanjam
volecu te u pesmama mojim
produzi sama,ostavim e ko da ne postojim
bice bolje i tebi i meni
volecu te u pesmama mojim

Pogledi u tami

Gledas me kao da se znamo
stranca dva, eto to smo samo
pricaj mi, gdje si ti bila dok lile su kise
nek ova noc na tebe mirise zauvijek

Gledam te, hodamo lagano
osjecaj kao da vec dugo mi se znamo
dé ja vue, sve vec podsjeca na prosle dane
ruke u hodu, dodir blag, ti i ja

Ref.
A kada odu svi, mi ostacemo sami
samo ja i ti i pogledi u tami
reci mi da znam da jutro nije blizu
da ima vremena za poljupce u nizu

Gledam te, kroz ovu noc sto pada
stranca dva pod svijetlima smo, duso, ovog grada
pricaj mi, gdje si ti bila dok lile su kise
nek ovaj grad na tebe mirise zauvijek

TINA VUKOV TUGA DOLAZI KASNIJE
jednom kad sve ovo sad
bude daleko
kad svane dan, nestane mrak
kad dođe neko
i rasplete sve što veže me
sve niti ovog sna
možda tad ću ti priznat`
koliko sam te voljela

jednom kad mi sretnemo se
u vrevi grada
ako ti ime izgovorim
i ne zadrhtim tada
i ako se ti osmjehneš mi
kao nekada
možda ti priznam
koliko sam te voljela

možda ću tad reći ti sve
ali danas još ne
to ne rade velike djevojke
one tek nasmiješe se
i odu bez tuge, jer tuga
dolazi kasnije

jednom kad ti pogleda�
u oči moje
kad ponos više ne bude
igra za dvoje
tad ćemo mi pričati
dugo ko` nekada
i možda ti priznam
koliko sam te voljela

Laufer - Sa dlana boga pala si

Pusti neka svijetlost tece niz lica nam i lazi sve
Mreza bacena na oci sakrila je slike te
Poput pijeska rasuti smo ostali
I vjetrom noseni kroz godine duge povijesti

Skriven u kutu bola opijam se rijecima
sto citaju mi suze i govore nam sapatom
Poput pijeska rasuti smo ostali
I vjetrom noseni kroz godine duge povijesti

Sa dlana Boga pala si
I andelu si krala mir
Kao kisa rasula kapi sve
U pehar skupljam tvoje rijeci i pogled i tvoj prah

THE OBALA EVO ME
jednom triba i to reci
ja vec dugo nisam bija s njom
i nije tesko s drugom leci
ali malo mogu naci u tom
a vrime uvik naprid gura
i svugdi bija sam ja
puno pisme,lipih cura
ali nema one kojoj srce sam dao
koliko je sad lipa,da bar znam
i da li jos me triba
ili sam joj stran
i dal ce ove moje rici stici do nje
dal ce jednog dan prici i reci
"evo me"

evo me,sada sam stigla
rekli su mi tu si ti
evo me,svugdi sam bila ,sve ti moram pricati
ali ne,neces sada na to vrijeme gubiti
poljubi me, noc je mlada ,samo te zelim ljubiti
poljubi me

Oprosti sto sam bio baraba
jer nisam znao da si tako slaba
nisam znao da ces plakati

Bila sam dijete i nisam znala
koliko suza za ljubav treba
nisam znala da ce prestati

A sada idem sto dalje od tebe
i ne dam da mi srce skamene
A sada idi sto dalje od mene
idi ljubiti,idi ljubiti, nekog ko ce tebe voljeti

Ja sam te uvijek ljubio lazno
i meni nije bilo vazno
dal' me volis ili ne volis

Bila sam dijete i nisam smjela
samo sam malo ljubavi htjela
al' ko ce znati na kog lice djavoli

Tebe nema

Nema pravde, ne
al' ne mirim se s time
svaki put kad gledam sliku
dok ti izgovaram ime

A srce jace tuce
rijeci jos isto zvuce
na slici ti i ja
k'o da je bilo juce

A danas iako te s nama nema vise
nema te kise da tvoje tragove brise
nema te sile da otme uspomene mile
s tobom sto su bile u danima idile

Placu slavonske vile
stazama vise ne prolazis
sve je prazno
otkad na vrata nam ne dolazis

Veci od zivota osmijeh kad nam donosis
Slavonijo, majko, kako se ti tek ponosis
dok svetom zemljom pokrivas
tijelo svoga sina

Otkad te nema ovaj zivot je praznina
dragi Tomi zivimo k'o u komi
od dana kad si umro
svima nam srca slomi

Ref.
Nikad nikog kao tebe nece voljeti srce
nikad vise isto nece me grijati sunce
nema te kise koja ce mi sprati suze
od tog dana otkad mi te nebo uze

I korito Bosuta izvrnio bih da mogu
samo jedno pitanje postavit dragom Bogu
postoji li nacin da bilo cime platim
samo na sekundu da te vidim, da te vratim

Tebe spominjemo cesto
u sebi nisam prest'o
od kad si o'so bez pozdrava
na neko bolje mjesto

Ja sam u Dubrovniku bio s bratom pio
plak'o je Stradun s nama i nas svaki dio
htjeli smo odma' doci niko nije sumnj'o
jer si nam slomio srca kad smo culi da si umro

Da te jednostavno nema
da si nest'o poput dima
al' dok sjecanja zive
zivjeti ces ti u njima

Dok misli mi lete
dok za tebe molim svete
dok o tebi pricam
od tuge zaplacem k'o dijete

I cekam taj dan
kad cemo se opet sresti
stisnuti si ruke
jedan pokraj drugog sjesti

Kad svojoj zivotnoj cesti
budem dosao na kraj
medju zvijezdama zajedno
kad dodjem gore u raj
i na kraju jos bih ti htio reci hvala
moj braticu Tomi bila te je cast poznavat

Ref.

Postoji tol'ko rijeci
na grobu nemam ih reci
sutim i placem
nema te rijeci da sprijeci
da rane zalijecim

Moze li pjesma ova
popunit rupe na srcu
imena tvoga slova
nema tog novca sto moze kupiti srecu

Ja sam uspio, brate
al' vjerujem da te necu moc' vratiti
da dodjes u Vinkovce nazad
da ti taknem tijelo
a ti ozdravis k'o Lazar

Pa mi kazes nije bilo fer od mene
bez pozdrava otic'
no vrijeme je da se krene
na daleke ceste sto ces vidit iza mene

Kad bude stala teci krv iz tvoje vene
tad ces shvatiti da zivot nema cijene
k'o ljepota zene
k'o valovi sto se pjene

Znam da volite mene
i kol'ko za mnom patite
pa Bogu pricam viceve
dok mi ne svratite voli vas Tomi

...za mog Marka. R.I.P