Kladionica!

Last edited by smrad; 05.03.2010 at 21:16.

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.

"Budući da muzika nema nikakav pojmovni sadržaj, o njoj se može pričati samo suhim tehničkim određenjima ili poetskim fikcijama. Njeno carstvo u stvari ′nije od ovoga svijeta′."

Kad jednom prođem uza te ko svitlo
i samo trepnem pa se izgubim
obać ćeš vitar od svake bande
da nađeš zvizdu ča je za te sjala.

A ja ću dušu rastrit po moru
kad se prelije priko ladnih stina
tamo di tone sva moja čežnja
kad te ovdi za mene nima.

Da budeš cili moj svit meni ne more bit
a kad zaboli stisnit ću zube i neću pustiti ka i ptica krik

Kad sve šta volim i sve šta sanjam meni ne more bit,
meni ne more bit, ne more mi bit.

:: Jedina stvar čudesnija od glazbe je čovjek iza nje! ::

Last edited by Conka; 14.08.2007 at 22:36.

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.

"Budući da muzika nema nikakav pojmovni sadržaj, o njoj se može pričati samo suhim tehničkim određenjima ili poetskim fikcijama. Njeno carstvo u stvari ′nije od ovoga svijeta′."

Kad jednom prođem uza te ko svitlo
i samo trepnem pa se izgubim
obać ćeš vitar od svake bande
da nađeš zvizdu ča je za te sjala.

A ja ću dušu rastrit po moru
kad se prelije priko ladnih stina
tamo di tone sva moja čežnja
kad te ovdi za mene nima.

Da budeš cili moj svit meni ne more bit
a kad zaboli stisnit ću zube i neću pustiti ka i ptica krik

Kad sve šta volim i sve šta sanjam meni ne more bit,
meni ne more bit, ne more mi bit.

:: Jedina stvar čudesnija od glazbe je čovjek iza nje! ::

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.

"Budući da muzika nema nikakav pojmovni sadržaj, o njoj se može pričati samo suhim tehničkim određenjima ili poetskim fikcijama. Njeno carstvo u stvari ′nije od ovoga svijeta′."

Kad jednom prođem uza te ko svitlo
i samo trepnem pa se izgubim
obać ćeš vitar od svake bande
da nađeš zvizdu ča je za te sjala.

A ja ću dušu rastrit po moru
kad se prelije priko ladnih stina
tamo di tone sva moja čežnja
kad te ovdi za mene nima.

Da budeš cili moj svit meni ne more bit
a kad zaboli stisnit ću zube i neću pustiti ka i ptica krik

Kad sve šta volim i sve šta sanjam meni ne more bit,
meni ne more bit, ne more mi bit.

:: Jedina stvar čudesnija od glazbe je čovjek iza nje! ::

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.

Last edited by Conka; 02.04.2009 at 01:26.

Last edited by smrad; 02.04.2009 at 21:15.

Last edited by Conka; 03.04.2009 at 19:02.

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo, Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede, Ako te svi cene, ali ne previše, Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš ČOVEK, PRIJATELJU MOJ.