O Tenisacima / Tenisacicama

Ana Ivanović (rođena 6. novembra 1987. u Beogradu) je profesionalna srpska teniserka, članica TK Partizan. Trenutno je 1. na VTA listi i uz Jelenu Janković najbolja srpska teniserka. U svojoj karijeri je osvojila 6 VTA turnira i dva puta stigla do finala grend slem turnira. Zahvaljujući tome što se plasirala u finale Otvorenog prvenstva Francuske 2008, od 9. juna 2008. biće prva teniserka sveta.

Ana Ivanović je takođe nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju.



Karijera
Kada je imala pet godina, videvši tenis na TV-u, Ana je tražila od svojih roditelja da je upišu u lokalnu školu tenisa. Kada je nešto kasnije od oca dobila prvi reket za rođendan, bila je sigurna da želi time da se bavi u životu. Njen idol je bivša najbolja teniserka Monika Seleš, koja je tada igrala za SFR Jugoslaviju

2004.

Šira javnost je prvi put čula za nju kada je dostigla juniorsko finale u Vimbldonu 2004. godine, ali izgubila od Katarine Bondarenko. Takođe, 2004. imala je 26 uzastopnih pobeda, osvojivši 4 ITF turnira na kojima je učestvovala. Njen prvi profesionalni uspeh bio je u Cirihu (Švajcarska), kada je u drugom kolu izgubila od Venus Vilijams s rezultatom 7:6(11) 7:6(6). Dobar rezultat je nastavila i u Luksemburgu naredne nedelje. Sezonu 2004. Ana je započela kao 705. teniserka sveta, da bi kraj sezone završila na 97. mestu.

2005.

Na samom početku teniske sezone, kao 97. teniserka sveta, Ana je osvojila svoj prvi VTA turnir u Kanberi, u Australiji, na kojem je prvo morala proći kvalifikacije. Njen plasman na listi je nastavio da se poboljašava, uz pobede nad Svetlanom Kuznjecovom, Nađom Petrovom i Verom Zvonarjevom, koje su sve tri bile među 10 najboljih teniserki sveta. Najveće iznenađenje je bilo kada je na otvorenom prvenstvu Francuske, u 3. kolu eliminisala Francuskinju i jednu od favorita na turniru, Ameli Moresmo; da bi kasnije izgubila od Nađe Petrove u četvrtfinalu. Kasnije te godine povreda ju je sprečila da dalje napreduje, ali je uspela da stigne do polufinala turnira u Cirihu i Lincu. Tu godinu je završila na 16. mestu VTA liste.

2006.

Ana Ivanović na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Država 2006.

Ana je 2006. godine počela da igra na Hopman kupu sa sunarodnikom Novakom Đokovićem, i malo im je falilo da dođu do finala. Na početku sezone, Ana je opet u Sidneju pobedila Ameli Moresmo (koja je zatim osvojila Otvoreno prvenstvo Australije u Melburnu), ali je kasnije izgubila od Svetlane Kuznjecove u četvrtfinalu. pobedom Za vreme leta, Ana osvaja prvi tier 1 turnir u Kanadi pobedivši Martinu Hingis 2:0 u setovima. Ana tom pobedom uspeva takođe da osvoji najviše bodova u sezoni turnira u SAD-u, pred Otvoreno prvenstvo Amerike (US Open series [1]). Na Otvorenom prvenstvu Amerike zaustavila ju je Serena Vilijams. Nakon ranih poraza od Olge Pučkove na turniru u Baliju i Venus Vilijams na turniru u Luksemburgu, Ivanovićeva je pauzirala nekoliko nedelja kako bi joj se oporavilo desno rame, koje je povredila u istom periodu prethodne godine. Vratila se igri u Lincu i stigla je do četvrtfinala, gde ju je u dva neizvesna seta savladala Marija Šarapova, tada reket broj 1. Godinu je završila porazom u Haseltu od Mihaele Krajiček.

Ivanovićeva je takođe igrala u dublu na 9 turnira, a partnerke su joj bile Marija Kirilenko i Sanja Mirza. Ivanovića i Kirilenko su stigle do dva polufinala i jednog finala.

Ana je tu godinu završila na 14. mestu VTA liste, a na listi dublova zauzimala je 51. mesto.

2007.

Na prvom grend slem turniru u sezoni, Ana je izgubila od Ruskinje Vere Zvonarjove u trećem kolu na Otvorenom prvenstvu Australije. Posle Otvorenog prvenstva Australije, Ivanovićeva je prekinula saradnju sa trenerom Dejvidom Tejlorom.

Na turniru I kategorije u Tokiju, izgubila u finalu od Martine Hingis u setovima 2:0. Na Roland Garosu je takođe izgubila u finalu od Žistin Enen s rezultatom 6:1, 6:2. Do finala je došla pobedivši između ostalog i Mariju Šarapovu i Svetlanu Kuznjecovu. Ani je ovo bilo prvo grend slem finale u karijeri, a plasmanom u finale Rolan Garosa dobila je 500.000 evra.

Ivanovićeva je na Vimbldonu 2007. stigla do polufinala, iako je te godine odigrala samo dva meča na travi. U polufinalu ju je zaustavila Venus Vilijams sa 2:6, 4:6, a Ivanovićeva je do polufinala savladala Melindu Cink, Majlen Tju, Aravan Reze, Nađu Petrovu i Nikol Vajdišovu. Zbog povrede kolena zadobijene na Vimbldonu nije igrala u Fed kupu za reprezentaciju Srbije protiv Slovačke u Košicama. Srbija je izgubila s rezultatom 4:1.

Ivanovićeva je 13. avgusta 2007. godine osvojila turnir u Los Anđelesu, pobedivši u finalu Nađu Petrovu. Nekoliko dana kasnije Ivanovićeva je igrala na Rodžers kupu u Torontu, ali je ispala od kvalifikantkinje Kineskinje Jen Ci 6:3, 6:1.

Na Otvorenom prvenstvu SAD, nakon lakih pobeda u prva tri meča i izubljenih 10 gemova, sledeći protivnik Ane Ivanović je bila Venus Vilijams. Vilijamsova je dobila meč sa 6:4, 6:2.

Na turniru II kategorije u Luksemburgu, Ivanovićeva se osvetila Tatjani Golovin i Veri Zvonarevoj za poraze u toj sezoni, prepustivši im ukupno 9 gemova. Plasiravši se u polufinale, Ana se kvalifikovala za Masters 2007. u Madridu. U finalu protiv Danijele Hantuhove, Ivanovića se vratila posle 6:2, 3:0 za Hantuhovu i trijumfovala sa 3:6, 6:4, 6:4.

Na turniru u Štutgartu Ivanovića je ubedljivo savladala Pati Šnider 6:0, 6:2 za 47 minuta, ali je u sledećem kolu izgubila od kvalifikantkinje iz Ukrajine Katarine Bondarenko 2:6, 6:1, 3:6.

Ivanovićeva je 8. septembra 2007. postala nacionalni ambasador UNICEF-a u Srbiji, zajedno sa Aleksandrom Đorđevićem i Emirom Kusturicom.

Na turniru u Cirihu, koji je Ani drag kao da je domaći, bila je peti nosilac. U prvom kolu je bila slobodna, da bi u drugom kolu izgubila od svoje vršnjakinje Tatjane Golovin sa samo 4 dobijena gema (6:3, 6:1).

Na VTA prvenstvu 2007. u Madridu, Ana se nalazila u crvenoj grupi zajedno sa Svetlanom Kuznjecovom, Marijom Šarapovom i Danijelom Hantuhovom. Pobede protiv Kuznjecove (6:1, 4:6, 7:5) i Hantuhove (6:2, 7:69) skoro sigurno su joj donele plasman u polufinale, a ishod meča protiv Šarapove trebalo je da odluči o prvoj u grupi. Izgubila je meč (6:1, 6:2) i kao drugoplasirana u polufinalu je naišla na Žistin Enen, prvoplasiranu iz žute grupe; izgubila je s 2:0, po setovima 6:4, 6:3. Polufinale na završnom mastersu joj je obezbedilo novih 300 bodova, čime se približila Jeleni Janković, delilo ih je samo 14 bodova na VTA listi.



2008.

Početkom 2008. godine Ana je učestvovala na Medibank internešenel turniru na kome je stigla do polufinala, gde je izgubila od trenutno najbolje teniserke Žistin Enen 6-2, 2-6, 6-4. Ovaj susret, četvrti između ovih dveju teniserki, jeste prvi u kome je Ana osvojila set protiv Belgijanke. Nakon svog prvog plasmana u polufinale turnira u Sidneju, Ana je na VTA listi napredovala na 3. poziciju, potisnuvši Jelenu Janković. Učestvovala je na Otvorenom prvenstvu Australije, gde je u finalu poražena od Marije Šarapove. Zahvaljujući ovom rezultatu Ana je na najnovijoj VTA listi zauzela 2. mesto.

Nakon Otvorenog prvenstva Australije, Ana je nastupala za Srbiju u Fed kupu 2008. koji se igrao u Budimpešti. Ana je savladala 215. igračicu na svetu Poljakinju Ursulu Radvanjsku u dva seta, zatim sledećeg dana Rumunkinju Moniku Nikolesku 2:1, a onda u dublu sa Jelenom Janković je donela odlučujuću pobedu nad reprezentacijom Rumunije. U mini plej-ofu, Ana je savladala Holanđanku Rene Rajhard i pomogla Srbiji da prođe u plej of za popunu Svetske grupe II, gde je žrebom odlučeno da će se Srbija sastati sa Hrvatskom.

Nakon Fed kupa, Ana je bila prvi nosilac na Katar total openu u Dohi, po prvi put na nekom tier 1 turniru. Savladala je Beloruskinju Olgu Govorcevu u drugom kolu, ali se povukla sa turnira zbog povrede članka na tom meču.

Na turniru u Dubaiju, treći nosilac Ana Ivanović je izgubila u četvrtfinalu od osmog nosioca Jelene Dementjeve. Svoj prvi VTA turnir u 2008. godini Ana je osvojila na Pacifik Openu u Indijan Velsu, 23. marta. U finalu je sa 2:0 pobedila Svetlanu Kuznjecovu. Na Tier I turniru u Ki Biskejnu, Ivanovićka je bila postavljena za drugog nosioca, ali je izgubila od Lindzi Devenport u trećoj kolu bez dobijenog seta.

U meču Fed kup reprezentacija Srbije i Hrvatske u Zagrebu 27. i 28. aprila 2008, Ivanovićka je propustila prvi dan zbog bolesti, ali je drugog dana plej-ofa donela ključnu poen za pobedu Srbije u duelu protiv Nike Ožegović.

Novak Đoković (Beograd, Srbija, tada SFRJ; 22. maj 1987) je, po osvojenim turnirima, najbolji je srpski teniser svih vremena. Profesionalno igra od 2003. godine.

Njegov najveći uspeh je bilo usvojenje turnira Otvorenog prvenstva Australije 27. januara 2008. Do finala je stigao bez izgubljenog seta, pobedivši svetskog reketa broj jedan Rodžera Federera u polufinalu. U finalu je pobedio Žoa Vilfrida Congu u 4 seta i tako postao jedini Srbin koji je osvojio neki Grend slem. Takođe, Novak je najmlađi igrač iz „open ere“ koji je dospeo do polufinala sva 4 Grend slema.

Dospeo je do finala Otvorenog prvenstva SAD i dva polufinala na Roland Garosu i na Vimbldonu. Takođe, stigao je do finala 5 turnira masters serije, od kojih je 4 osvojio — u Majamiju, Montrealu, Indijan Velsu i Rimu. Od 9. jula 2007. je treći igrač na ATP listi.


Privatni život

Novak Đoković je rođen 22. maja 1987. godine u Beogradu, kao najstariji sin oca Srđana i majke Dijane. Đokovići su poreklom iz Nikšića, iz Jasenovog polja gde mu se i rodio deda. Ima dva mlađa brata, Marka (16 godina) i Đorđa (12 godina). Prvi put je uzeo reket u ruke u teniskom kampu na Kopaoniku, kada je imao 4 godine. Sa dvanaest godina počeo je da pohađa tenis na minhenskoj akademiji Nikole Pilića[2].

Trenutno živi u Monte Karlu, u Monaku, a trenira ga bivši slovački teniser, Marijan Vajda[3]. Novak Đoković govori engleski, nemački[2] i italijanski[4] jezik.

Često na duhovit način imitira svoje saigrače, od kojih su mnogi njegovi prijatelji[5]. Prvi put ih je javno imitirao na lakšem treningu tokom Rolan Garosa 2007. godine (snimci ovih imitacija, za koje Novak tada nije znao da postoje, su ubrzo bile objavljene na televiziji), a prve javne imitacije na turniru je imao nakon svoje pobede nad Karlosom Mojom na Otvorenom prvenstvu Amerike, kada je zabavljao publiku imitiranjem Rafaela Nadala i Marije Šarapove

Teniska karijera


Kao junior

Đoković je u 2001. godini bio trostruki prvak Evrope u singlu, dublu i ekipno. Naredne sezone je postao najbolji u Evropi u konkurenciji igrača do 16 godina. Nakon pet odigranih ITF turnira, Đoković se nalazio na 40. mestu najboljih juniora sveta. Kao junior je imao odnos 35 pobeda i 11 poraza u singlu, odnosno 20 pobeda i 5 poraza u dublu.[3]


2003—2005.

U ranim danima profesionalnog bavljenja tenisom, Novak Đoković je uglavnom igrao na čelindžer i fjučers turnirima, a našao se i na širem spisku reprezentacije SCG za mečeve protiv Obale Slonovače i Bugarske. Svoj prvi fjučers je osvojio u Beogradu na terenima TK Crvena zvezda u junu 2003. na kom je savladao četrtog nosiosa i uzeo prvi ATP poen. Te godine je stigao do još 2 polufinala fjučersa.

Godinu 2004. je započeo polufinalom na fjučersu u Zagrebu, a 9. aprila je debitovao za reprezentaciju Srbije i Crne Gore u Dejvis kupu u meču protiv Letonca Janisa Skroderisa, koji je Novak dobio sa 2:0. Na fjučersu u Bergamu je stigao do polufinala, a osvojio je fjučerse u Solnoku, Budimpešti i Beogradu. Svoj prvi čelendžer Đoković je osvojio u nemačkom gradu Ahenu novembra 2004. Nakon čelindžera u Beogradu februara 2005. Đoković je doneo odluku da se u budućnosti posveti samo profesionalnim turnirima.


2006.

U poslednjim danima 2005. i prvim 2006. godine igrao je u Hopman kupu sa Anom Ivanović na kome su došli do polufinala.

Završio je prethodnu godinu na 78. mestu, a nastavio je jakim ritmom. Četvrtfinale na Rolan Garosu i 4. kolo na Vimbldonu uvrstili su ga u 40 najboljih igrača na ATP listi. Nedugo posle Vimbldona sledila je prva šampionska titula vredna pomena. Bilo je to u Amersfortu na Otvorenom prvenstvu Holandije. Novak nije izgubio nijedan set na tom turniru. Druga titula koju je osvojio u Mecu uvrstila ga je u 20 najboljih.

Godinu je završio na 16. mestu.




2007.

U prvoj sedmici u januaru pobedio je Krisa Gučionea na turniru u Adelejdu. Dve sedmice posle, na prvom Grend slemu sezone stigao je do četvrtog kola, izgubivši od prvog reketa sveta, Rodžera Federera.

Đokovićeve igre na turnirima Master serije u Indijan Velsu i Majamiju, gde je bio drugi, odnosno pobednik, su ga uvrstile u najboljih 10 na svetu. Na oba turnira, koji su bili njegovo prvo i drugo Masters finale, savladao je Endija Marija u polufinalima, bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali mu se revanširao na turniru u Majamiju, nakon čega je savladao Giljerma Kanjasa u finalu (6-3, 6-2, 6-4 po setovima). Kasnije je igrao na prestižnom turniru u Monte Karlu, gde je poražen od Davida Ferera u trećem kolu. Đoković je stigao do četvrtfinala Mastersa u Rimu i Hamburgu, ali je izgubio od Karlosa Moje i Nadala. U finalu turnira u Estorilu, Đoković je savladao Francuza Rišara Gaskea, sa 7-6, 0-6, 6-1.

Na Otvorenom prvenstvu Francuske, Đoković je stigao do prvog polufinala na grend slem turnirima, gde je izgubio od kasnije šampiona Rafaela Nadala.

Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa rezultatom 7-6 (4), 7-6 (9), 6-7 (3), 4-6, 7-5, u meču koji je trajao 5 sati, samo pet minuta manje od najdužeg meča u singlu u jednom danu u celoj istoriji Vimbldona. U polufinalu Đoković je predao meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom.

Sledeći uspeh u Master seriji je bio Kanada Masters. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rodžera Federera u setovima 7-6 (2), 2-6, 7-6 (2). Na svom putu do trofeja, Đoković je savladao prvoplasiranog, drugoplasiranog i trećeplasiranog igrača (Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi igrač kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. Takođe, Đoković je postao drugi teniser, posle Tomaša Berdiha, koji je uspeo da savlada i Federera i Nadala od kada su postali dominantni na ATP listi. Međutim, Đokovićev nastup sledeće nedelje na Masters turniru u Sinsinatiju je bio razočaravajući za njega, pošto je poražen bez dobijenog seta od Karlosa Moje u drugom kolu.

Ipak, na Otvorenom prvenstvu Amerike Đoković je došao sa dosta samopouzdanja i očekivanja i stigao je do finala gde je poražen od prvoplasiranog Federera 7-6 (4), 7-6 (2), 6-4. Na putu do finala, Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štepaneka 6-7 (4), 7-6 (5), 5-7, 7-5, 7-6 (2), nakon skoro pet sati igre.

Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i savladao je Stanislasa Vavrinku 6-4, 6-0 i osvojio petu titulu u godini.

Đoković je najzaslužniji za pobedu teniske reprezentacije Srbije nad Australijom i plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa, pošto je slavio u oba meča u singlu i jednom u dublu.

Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bio Madrid Masters, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu 6-4, 7-6 (4). Na Mastersu u Parizu Đokovića je u ranoj fazi eliminisao Francuz Fabris Santoro.

Kao trećeplasirani igrač sveta Đoković je došao na Masters kup u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi od Davida Ferera 6-4, 6-4 i Rišara Gaskea 6-4, 6-2. U poslednjem meču je poražen od Rafaela Nadala 6-4, 6-4.

Đoković je u izboru sportskog lista Sport izabran za sportistu godine u Srbiji 2007.



2008.



Novu sezonu Đoković je počeo u Pertu na Hopman kupu,gde je zajedno sa koleginicom Jelenom Janković stigao do finala, gde su izgubili od predstavnika Sjedinjenih Država Serene Vilijams i Mardija Fiša 2:1. Đoković je dobio sve utakmice u singlu, ali je Jankovićeva zbog povrede bila prisiljavana da preda svoje mečeve i da pokuša da pomogne Đokoviću u dublu.

Na prvom ovogodišnjem grend slemu, Otvorenom prvenstvu Australije Đoković se plasirao u finale bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu prvog tenisera sveta, Rodžera Federera rezultatom 3:0, po setovima 7:5, 6:3, 7:6(5). U finalu 27. januara protivnik mu je bio najveće pozitivno iznenađenje turnira Žo Vilfrid Conga iz Francuske 38. igrač na ATP listi, koji je u drugom polufinalu pobedio drugog tenisera sveta Rafaela Nadala. Novak Đoković je pobedio u finalu sa 3:1 u setovima.

Đoković je sa Tipsarevićem, Zimonjićem i Troickim izabran da se takmiči za Srbiju u Dejvis kupu protiv Rusije od 8. do 10 februara. Tokom boravka u Moskvi, Đoković je oboleo stomačnog gripa i propustio je prvi dan i prvi meč u singlu. Vratio se drugog dana za pobedu meču parova sa Zimonjićem protiv Mihaila Južnjog i Dmitrija Tursunova, ali je sledećeg dana predao meč Nikolaju Davidenku, pri vođstvu 2:1, čime je Rusija stekla nedostižnu prednost 3:1.

Na sledećem ATP turniru u Marseju ga je izbacio Francuz Žil Simon u drugom kolu turnira. Na masters turniru u Indijan Velsu 23. marta Novak je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši Mardija Fiša sa 2:1. Na turniru u Majamiju, koji je prošle godine osvojio, Đokovića je izbacio Kevin Anderson sa 2:1 u setovima, dok je na turniru u Monte Karlu, Đoković stigao do polufinala u kom je predao meč Rodžeru Federeru. Drugi po redu masters na šljaci osvaja pobedivši Stanislasa Vavrinku sa rezultatom 4:6, 6:3, 6:3. Na svom putu do finala savladao je Stiva Darcisa, Igora Andrejeva, Nikolasa Almagra i Radeka Štepaneka.

Na mastersu u Hamburgu, Đoković je popravio prošlogodišnji uspeh i stigao je do polufinala, u kom je poražen od Rafaela Nadala 2:1 u setovima. Na putu do polufinala Đoković je savladao Čelu, Karlovića i Montanjeza.

Na Frenč Openu 2008. godine, dostigao je polufinale. Bio je treći favorit, iza Rafaela Nadala i Rodžera Federera, ali je izgubio od Nadala u polufinalu, 6-4, 6-3, 7-6(3), uz tešku borbu u trećem setu.


Oprema

Đokovića sponzorišu kompanije Vilson i Adidas. Koristi prilagođeni Vilsonov teniski reket sa žicama kombinovane Vilsonove i Tehnifibrove proizvodnje. Pored toga, Đoković nosi patike Adidas Barikejd V.


Treneri

Prvi Đokovićev trener bila je Jelena Genčić, bivša jugoslovenska teniserka i trener Goranu Ivaniševiću i Moniki Seleš. Na njen savet roditelji su Novaka 1999. odveli u Minhen kod Nikole Pilića. U Pilićevoj akademiji Đoković je proveo četiri godine. Od 2005. Đokovića je trenirao Italijan Rikardo Pjati, koji je u to vreme bio i trener Hrvatu Ivanu Ljubičiću. Sa Pjatijem se razišao pre Otvorenog prvenstva Francuske 2006. zbog Pjatijeve nemogućnosti da se posveti dvojici igrača.[7]

Pjatija je juna 2006. zamenio Slovak Marijan Vajda.

Jelena Janković je profesionalna teniserka Srbije. Rođena je u Beogradu 28. februara 1985. Tenis je naučila da igra sa devet godina od starijeg brata Marka. Njen najbolji način igre je klasični forhend (dvoručni bekhend). Najbolji plasman u pojedinačnoj konkurenciji na VTA listi je 3. mesto (11. jun 2007), a u paru 43. mesto (6. novembra 2006). Trenutno se nalazi na 3. mestu, iza Ane Ivanović i Marije Šarapove. Zajedno sa Džejmijem Marijem osvojila je Vimlbdon 2007. u mešovitom dublu.



Biografija

Jankovićeva je počela da trenira tenis u Teniskom klubu Crvena zvezda. Tenis joj je kao devetogodišnjakinji pokazao stariji brat Marko. Kasnije je trenirala u Teniskoj akademiji Nika Boletijerija. Kao juniorka je osvojila Otvoreno prvenstvo Australije 2001. Iste godine je počela da se takmiču u VTA seriji. Na svom prvom turniru u Indijan Velsu je stigla do druge runde.

U oktobru 2003. Jankovićka je ušla među prvih 100 (90. mesto) nakon osvajanja prve ITF titule u Dubaiju. Tri meseca kasnije, Jankovićka je ostvarila prvu pobedu nad igračicom iz prvih 10 na VTA listi protiv Jelena Dementijeva. 6:1, 6:4 u prvoj rundi Otvorenog prvenstva Australije 2004. Potom je izgubila protiv Džil Krejbas u tri seta u drugoj rundi. U maju Jankovićeva je osvojila prvu VTA titulu, Tier V turnir, u Budimpešti, savladavši Martinu Suhu u finalu 7:6, 6:3. Nakon pobede u Budimpešti stigla je do 51. mesta na svetu. U toku te godine, pobedila je Nađu Petrovu, Veru Zvonarevu, Pati Šnider i Paolu Suarez. Jankovićka je sezonu završila na 28. mestu i učestvovala je na Olimpijskim igrama 2004. u Atini.

2005.

U martu Jankovićeva je stigla do finala turnira u Dubaiju, nakon što je Serena Vilijams predala meč u polufinalu. U finalu je izgubila od Lindzi Devenport 6:4, 3:6, 6:4. Do prvog polufinala Tier 1 turnira je stigla u Berlinu, gde je poražena od Nađe Petrove 6:4, 6:7, 6:3. U junu je u Birmingemu stigla do prvog finala na travnatim terenima, ali je u finalu poražena od Marije Šarapove 6:2, 4:6, 6:1. U oktobru u Seulu je stigla do trećeg finala, ali je poražena od šestaestogodišnje Nikol Vajdišove 7-5, 6-3. Godinu je završila na 22. mestu, iako je te godine njen najbolji plasman bio 17. mesto.

2006.

Posle lošeg početka sezone u 2006. kada je izgubila 10 od 11 odigranih mečeva, dolazi do finala u Los Anđelesu. Na Otvorenom prvenstvu Amerike postiže najbolji plasman na grend slem turnirima, pobedivši devetog, šestog i četvrtog nosioca; u polufinalu gubi od Žistin Enen iako je vodila sa 6-4 4-2. U 2006. sa kineskinjom Li Na osvaja i jedan turnir u igri parova.


2007.

U 2007. godini pobedila je na turniru ASB klasik Okland u Novom Zelandu, jednom od prvih turnira u sezoni. Takođe se plasirala u finale u Sidneju izgubivši od Kim Klajsters 2-1 u setovima.

Na Otvorenom prvenstvu Francuske 2007. godine stigla je do polufinalu, u kom je izgubila od Žistin Enan, tada prve teniserke sveta. Nakon ovog rezultata, Jelena je ušla u top 10 na VTA listi.

Ameli Moresmo i Jelena Janković na turniru u Dubaiju.

Na turniru u Vimbldonu 2007. u takmičenju mešovitih parova osvojila je prvo mesto u paru sa Džejmijem Marijem iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Zbog problema sa disanjem, krajem godine je bila primorana da operiše nos. Operacija je uspešno obavljena, a Janković je morala da napravi pauzu od tri nedelje.

2008.

Jelena je novu sezonu počela na Hopman kupu u paru sa Novakom Đokovićem, iako su oboje bili povređeni izborili su se za učešće u finalu, gde su izgubili od tima SAD. Nakon Hopman kupa Jelena je, iako povređena, ipak učestvovala na Medibank internešenel turniru, gde je u četvrtfinalu bila poražena od Nikol Vajdišove.

Sledeći turnir na kome je uzela učešće bio je prvi Grend slem u sezoni, Otvoreno prvenstvo Australije. Jelena je već u prvom kolu naišla na probleme protiv mlade Tamire Pašek, ali je iz tog meča Jelena ipak izašla kao pobednik. Naredne protivnice bile su joj Edina Galovic, Viržinija Razano i šampion iz 2007. Serena Vilijams. Pobedivši prošlogodišnjeg šampiona Jelena se plasirala u polufinale, i tako postigla svoj najbolji učinak na ovom Grend slemu. U polufinalu je izgubila od kasnije šampionke Marije Šarapove, rezultatom 3-6, 1-6.

U meču Fed kup reprezentacija Srbije i Hrvatske za popunu Svetske grupe II u Zagrebu 27. i 28. aprila 2008, Jankovićka je prvog dana savladala Niku Ožegović za vođstvo Srbije od 2:0.

Igrala je i na Otvorenom prvenstvu Francuske 2008. dostigla je polufinale, u kom je izgubila od Ane Ivanović. Jelena Janković tom prilikom nije izgubila samo Gren Slem titulu, već i šansu da bude prva teniserka sveta.

Steta sto se slobo komentarise ova tema, a imalo bi se dosta toga reci, o Noletovim uspesima i padovima i naravno VELIKOJ pobedi sinoc nad Federerom, tatom svih tenisera koji je upravo protiv Noleta prvi put u karijeri razbio reket!!!
Pogledajte:

Code: 

Click here to register @ YUForum.Net

sve je to tacno za noleta sto je napisano ali vidi se da je pravi srbin.prvo napravio je veliki uspeh osvajanjem australije ali odmah je poceo da se prenemaze i da se folira.stalno je umoran i jedva izdrzi do 4kola nekog takmicenja.nema vise srca u njegovoj igri misli sada da je neko i nesto ili jos uvek je nista u odnosu na nadala na primer.nadal igra2 meca po pet sati i pun je snage a djole je ziva inciklopedija raznih bolesti zaraza i povreda i zato je pravi srbin.nije samo u pitanju njegova fizicka snaga mislim da veci proble sa njegovo psihom jer sve ide iz glave i zato je jos veci srbin. voleo bih kada bi se vratio da igra sa istim onim zarom kao nekada jer ima kapaciteta da bude najbolji na svetu ako sredi probleme koje ima sa ocem i svojim mozgom:

Garant se razbolio od najopasnije bolesti koja vekovima hara Srbijom i od koje se i dalje umire, PROMAJE!!!
Samo napred Nole nije lako biti u vrhu, ne mogu svi biti kao Nadal onda bi svi bili najbolji!

Nole je legenda najveca!!!obozavam ga!!

Slažem se sa skoro svim komentarima.Kako se primećuje kad igra u nezgodnom vremenu" Mislim na toplo ,previše toplo vreme"Jedbostavno postoji bojazam da izgubi i od mnogo slabijih na rang listi.Nažalost to je bolest.Oni susreti koji se igraju uveče skoro sve dobija.A temperament: LAKOĆEMO!!!!
borovo

Nole je car, Ana je najljepša

Marija Šarapova

Marija Jurjevna Šarapova (rus. Мария Юрьевна Шарапова, Njaganj, 19. travnja 1987.) ruska je tenisačica, koja je 2005., 2007. i 2008. bila ukupno 17 tjedana prva na WTA ljestvici tenisačica.

Marija Šarapova je sa četiri godine počela trenirati tenis u rodnoj Rusiji. S ocem je 1994. godine odselila na Floridu, u teniski kamp Nicka Bollettierija.
Do sada osvojila je 23 turnira, od čega tri Grand Slam turnira. Svoj prvi Grand Slam turnir, Wimbledon, osvojila je sa samo 17 godina. Još je osvojila US Open 2006. te Australian Open 2007. godine.
Kratko je nastupala za rusku Fed kup reprezentaciju.

Šarapova se odlikuje agesivnom igrom s osnovne crte, u kojoj napada forehandom i backhandom. Rijetko odigrava klasični volej i smeš, umjesto toga izlazi naprijed i odigrava jaki forehand ili backhand. Brza je s obzirom na svoju visinu od 188 cm. Servis joj je također jako oružje, no Šarapova često, zbog kronično ozlijeđenih leđa, ima problema s dvostrukim pogreškama.

Marija Šarapova bila je natraženija sportska osoba na pretraživaču Yahoo! od 2005. do 2008. godine, vjerojatno zbog svojih atraktivnih slika u časopisu Sports Illustrated. Šarapova je trenutačno najplaćenija sportašica na svijetu.

puno je odličnih i boljih ali samo je jedan i jedinstven u povijesti tenisa. goran ivanišević.