Vino (i najosnovnija podela)

Malo je na svetu takvih fenomena kao što je vino. Naravno, prvo su to naslutili pesnici, njima su se pridružili stručnjaci različitih profila i književnici, da bi na kraju o fenomenu vina ozbiljno progovorili filozofi i lekari. Dobro je poznato da Župa pripada vinskoj civilizaciji. Vinska kultura danas sve više pripada modernoj kulturi. ona uključuje kompleksna znanja o vinu, njegovoj istoriji, vinogradima, podrumima, preko enofilije i filozofije vina, do njegove uloge u ugostiteljstvu i turizmu. Vina ima na hiljade tipova. Ono je od početka civilizacije bilo sastavni deo čovekove ishrane i njegova razumna konzumacija doprinela je razvoju kulture, materijalne i duhovne. Čovek je od vina napravio simbol življenja a njegova tajna moć smatrala se božanskim ispoljavanjem. Hranljivu i zdravstvenu vrednost vina poznavali su još i stari narodi, pa se njegova prava vrednost dokazala razvojem nauke o vinu.
Vino se po tradiciji vezuje za Dionisa (po Grcima), Bahusu (po Rimljanima), Noja (po Jevrejima), Ozirisa (po Egipćanima), Amona (po Libijcima).... A, zapravo pripada čovečanstvu.
Svaki narod ima drugačiji odnos prema konzumiranju vina, a to zavisi od razvoja vinogradarstva, od standarda i navike pijenja vina. Mnoge kuhinje su u svoje jelovnike uvrstile i vino.
Hrana i vino zaokružuju obrok u svojevrsnu gastronomsku celinu. Vino se pije uz jelo isključivo radi gastronomskog uživanja i boljeg apetita, ono dopunjuje i poboljšava kvalitet obroka. Osnovno pravilo je da nema vina koje se ne može piti uz obrok.
Svakodnevno možemo pročitati i o raznim korisnim sastojcima vina koji čine dobro ljudskom organizmu, ako se vino konzumira u razumnim količinama.
SASTAV VINA
Sastav vina zavisi od sorte grožđa, ekoloških uslova, zrelosti i zdravstvenog stanja grožđa, nege vina i drugih faktora.
Vino sadrži:
- vodu 75-85%
- alkohol (etanol, više alkohole, alifatične alkohole) 8-15%
- kiseline (vinska, limunska, jabučna, mlečna itd) 4,5-15g/l
- minerale (kalijum, kalcijum, natrijum, magnezijum, gvožđe, mangan, bakar, kobalt, cink, fluor, jod, selen) 1,5-3,5g/l
- vitamine (C, B1, B2, PP faktor, vitamin P, pantonensku kiselinu, B6, B12, biotin)
- u malim količinama: aldehide, tanine, estre, azotna jedinjenja, aromatična jedinjenja, fenole;
- salicilnu kiselinu oko 60 mg/l.
TEHNOLOŠKI POSTUPAK PROIZVODNJE VINA
Da bi vino, kao proizvod, stiglo na sto potrošača potrebno je da prođe put od sveže obranog grožđa preko prerade do punjenja boca i skladištenja. A.D. "Vino Župa", kao preduzeće sa pedesetogodišnjom
tradicijom, koje funkcioniše u kraju koje ima hiljadugodišnje iskustvo proizvodnje grožđa i vina ima svoje specifičnosti u proizvodnji. Znanje i iskustvo tehnologa čine svoje pa su zato naša vina poznata i priznata kako u našoj zemlji, tako i van nje. Tehnološki postupak proizvodnje vina će mo prikazati po osnovnim vrstama, a male tajne kvaliteta Vino Župinih vina neka zadrže naši tehnolozi.
Osnovna podela vina, a prema njoj i tehnološki postupak, bi bila sledeća:
- CRNA VINA
- CRVENA VINA
- BELA VINA
- VOĆNA VINA


Vocno vino
Prirodno voćno vino od šumskih kupina koje zbog svojeg visokog sadržaja željeza odličan je za poboljšavanje krvotoka. Najčešće se preporuča uzimanje kod iscrpljenosti, reguliranje krvnog tlaka i probave za poboljšanje imuniteta. Kupina kao voće je vrlo vrijedna namirnica koja je bogata organskim kiselinama, vitaminima, eteričnim uljima i mineralnim tvarima. Ovo desertno voćno vino od šumskih kupina osim što svojim okusom osvaja svakog kušača ima i ljekovita svojstva na kompletan ljudski organizam.

Crno vino

Crno vino može da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom

Brojne studije pokazuju da čaša-dve crnog vina mogu da budu dobre za zdravlje i čak dobre za liniju. Istraživači sada kažu da crno vino može i da štiti od E-koli bakterije i drugih bolesti povezanih sa hranom.

Skoro da zvuči kao posao iz snova – istraživanje crnog vina. Jedino što ova studija uključuje i ranu zagadjenu bakterijama, čak i nekim koje mogu da budu fatalne kao što su E-koli i listerija. Profesorka Azlin Mustafa sa univerziteta Misurija kaže da je studija pokazala da crno vino ne oštećuje korisne bakterije u stomaku ali da pomaže u zaštiti protiv onih škodljivih.

«Znamo da crno vino zapravo ubija te bakterije isto kao što i sprečava njihov rast. I tri vrste crnog vina koje su se pokazale najbolje, medju onima koje smo testirali, bile su Kaberne, Merlo i Pino Noar».

Profesorka kaže da odredjeni hemijski sastojci koji se prirodno nalaze u vinu ili koži groždja pomažu vinovoj lozi da se odbrani od bolesti. Ona ističe da se ti hemijski sastojci takodje mogu naći u crnom vinu i to bi mogao da bude razlog zbog kojeg crno vino štiti ljude protiv odredjenih bolesti koje uzrokuju bakterije. Neke studije osporile su dobrobiti crvenog vina. Ali profesorka Mustafa navodi da je, čak i kada su istraživači razblažili crno vino, ono ipak uništilo ili umanjilo rast loših bakterija.

«Najvažnije je umereno konzumiranje, što znači jedna čaša crnog vina dnevno za žene i dve za muškarce».

Istraživači su takodje ispitivali belo vino ali su ustanovili da samo crno vino pomaže u zaštiti protiv štetnih bakterija.

Zanima me da li tko zan što o jabučnom vinu i način i tehnologija kojom se dobija takovo vino! Naime imam svake godine barem nekoliko desetaka tona industrijske jabuke, pa razmišljam na koji bi je način "oplemenio"!