Bozic

Božić i korindjanje

da se ne zaboravi tadicija

U većini kuća, na sam Badnjak ujutro rano očekivao se prvi čestitar, kojeg bi domaćica posula mešavinom žita i kukuruza, a ako je bio stariji, domaćin bi ga ponudio i kuvanom rakijom kako bi se malo zagrejali. Na Badnjak se inače postilo. Za to je domaćin morao da obezbedi neku vrstu ribe. Najbolji je bio pravi dunavski šaran ili som, a u nekim kućama se našla i suva štuka.
Domaćice su dovršavale po kuhinji božićne kolače, zadnje poslove oko čišćenja kuće i priprema za božićni sto, a domaćin je po dvorištu dovršavao i priređivao sve što treba za blago koje poseduje, jer se stoka samo hranila a štala i svinjci su se, kao i sama kuća, čistila tek treći dan posle Božića.
Domaćin je pored toga što je morao da pripremi božićno drvce tj. jelku, morao da pripremi i slamu koju će pred veče uneti u sobu u kojoj će se ukućani većinom zadržavati tokom božićnih praznika.

Došlo bi i veče.
Domaćin bi uneo slamu i rastirivši je po kući, ukućanima bi, uz prigodnu čestitku, čestitao nadolezeći Božić. Domaćica bi na prekriveni sto, ispod već okićene jelke koja je imala istaknuto mesto na čelu stola, iznosila božićnjak tj specijalno ispečeni oblik hleba, kovrtanje (pletenice), mlado zeleno žito kao ukrase na stolu, pa prikladnu posudu sa mešavinom žita i kukuruza u koju su bile zabodene tri sveće. Kada bi sve bilo spremno, na sto bi se donelo i jelo. Oko tako pripremljenog stola, okupila bi se porodica, zapalile sveće, molitvom bi se zahvalilo Bogu za sve što se uspelo spremiti, pa tek onda bi se krenulo sa večerom. Nakon večere obično su se pevale božićne pesme, a deca su se vrlo rado valjala po prostrtoj slami. Stariji su znali da namerno bace u takvu slamu i pokoji orah, kako bi deca mogla da ga traže. Najveseliji je bio onaj koji bi našao najviše oraha. Kad se tako malo zabavilo, moglo se krenuti u čestitare - korinđanje
deca korinđaju-pevaju božićne pesmice, idući od vrata do vrata kod prijatelja, komšija... Domaćica ih dočekuje i dariva sa voćem, sitnim kolačima, bombonama sitnim novcem zabodenim u jabuku. evo nekoliko lepih pesmica koje sam ja naucila od svoje prabake i pevala na badnje vece.

Dobro vece Gospodaru

Danas nam se Isus rodi
U stalici
U jaslici
Doletese dva andjela
Donesose dva kamena
Sazidase slavnu Crkvu
U toj Crkvi sveti Stipan
Sveti Stipan i Nikola
Sveta Lena svece pali
Sveta Klara progovara
Dajte nam dajte
Sta cete nam dati
Jednu krajcaricu
U casicu
Hvaljen Isus

ustajte pastiri

Ustajte pastiri,
na Betlemskoj gori
u stali
porodila Diva
prava Boga ziva
Isusa
Cedo bozanstveno
svima navisteno
Bozji sin
On za nasu ljubav
doso jeste uprav u Betlem
On se ne ponosi
svima dare nosi
u stali
na slamici lezi
i u ruci drzi
svo nebo

a ima novijih iz mog detinjstva, koje su vise saljive a manje verske. imali smo i bezobraznih i te baba zna ali bi me izbacili sa foruma ako bi vam i njih pisala

ja sam mali pera

Ja sam mali Pera
ujela me kera
za nogu, za ruku
daj mi gazda jabuku
ako nemas jabuku
daj mi krusku
ako nemas krusku,
razbicu ti njusku....

ja sam mali korindjas

Ja sam mali korindjas
daj mi gazda sta imas
vina, rakije
Bozic ti je ispred kapije
Ako neces dati
ja cu Bozic oterati.

Ja sam mali Iva

Ja sam mali Iva,
trcim preko njiva
njiva se zeleni,
gazda se veseli.
Daj gazda vina
soka il rakije,
Bozic je kod kapije.

Ja sam mala Nata

a sam mala Nata,
otvorte mi vrata,
ja vam zelim puno srece
i najlepse Badnje Vece.

Ja sam mala Kata

Ja sam mala Kata
otvorite mi vrata
da se popnem
na stolicu
da dovatim kobasicu
kobasica smrdi
gazdarica pr*i.

Ja sam mali bata

a sam mali bata
Otvorte mi vrata
Da vam vidim jelku
I poljubim cerku

I tako pevajući i veseleći se približilo se i vreme polaska u crkvu na Ponoćku. I u samoj crkvi ugođaj je bio poseban. Okićene jelke, Vitlejem i prizor štalice s malim Isusom, a tom ugođaju su pridonosile i najveselije božićne pesme.
Nakon Ponoćke, na povratku kući svakome se čestitao Božić...
Srećan i veseo Božić, kao i Nova godina,

nazalost ti obicaji polako nestaju, danasnji "novokomponovani" vernici usvajaju neke druge manje-vise nakaradne obicaje i oni na moj uzas postaju "tradicija"

Bog nije obecao dan bez bola, smijeh bez tuge, put bez trnja, sunce bez kiše, ali je obecao snagu za dan, utjehu za suze i svjetlo za put!

i na kraju zelim svima SRETAN I CESTIT BOZIC svim ljudima dobre volje u celom svetu

- Prvog dana bozica posle mise u crkvi i porodicnog svecanog rucka, neozenjeni momci se skupe, doterani u najboljoj odeci na uparadjenim konjima a sa njima lepa nakicena kola ili fijaker sa muzikom i tako od kuce do kuce u čestitanje. Domacinu se pevaju bozicne pesme a on dariva konjanike orasima, suvim sljivama, picem i kolacima, dok kod rodbine dobijaju i peskire, koji se vezuju za konje, zbog toga da „novi“ Bozic bude što gizdaviji, a godina mnogorodnija.

obicno se pocinje sa prigodnim bozicnim pesmama ali sto dan vise odmice sve cesce se cuju becarci i nezaobilazna "cajka iz novoga sada " ali originalna verzija koja nije za ovo mesto.

Drugi dan praznika je prilika za posete rodjacima i prijateljima, tog dana je punica "castila" novog zeta to je zet koji je dosao u familiju izmedju dva bozica. tog dana je za rucak kod punice bio glavni gost. to je jedini put kada punica i zet nisu na " ratnoj nozi" i kada joj je on najmiliji gost na rucku.
Posto je januar obicno prepun snega, po selima tog dana su se preznojavali konji, a najlepsi obicaj je bio voznja sankama. Najcesce bi deda skupio svoju i komsijsku decu, potrpao pod prekrivac od stavljene ovcije koze s vunom i uz zvuke praporaca i topot crvenim kicankama ukrasenih konja - svi bi radosno leteli kroz selo i snezna polja. Danas toga nema, ali nije iskljuceno da to deca ne rade kroz virtuelni svet svojih CD-igara. Samo, kako osetiti fijuk vetra, mraz na licu i zvuke zvoncica - stvarno, a ne uz simulaciju.


Da li znate za nastanak krasenja jelke.
Legenda kaze da je Martin Luter, u kasnim 20. godina 16. stoleca, na Badnje vece hodao po snegom prekrivenoj sumi i zastao nad lepotom malih jelki, cije grane su bile pokrivene snegom.
Kad je dosao kuci, posekao je najmanju jelku, donio je u kucu i ukrasio je svecicama.
Polako je porodicno ukrasavanje jelke postalo tradicionalno i danas pretstavlja zakljucak godine i simbol bozica uz jaslice i zito. koje se sejalo na sv. luciju 13.12 . i lepo odrzavalo da za bozic bude sto lepse, jer se verovalo ako je to zito lepo gusto niklo i godina ce biti rodna i lepo zelena.

u moje lepe uspomene na bozicne praznike spada i jutro na dobre dece dan kada bi me moja baka ujutro budila tako sto je sibom kobajagi udarala po perini, to je neka nasa varijanta jorgana, i obavezno ostavljala na jastuk kesicu bonbona, pomorandju ili tako neki pokloncic. to je bilo simbolicno "batinjanje" u znak secanja na nevinu decicu koja je pobijena dok su trazili malog isusa .
sve su to uspomene na moje detinjstvo i u ovo vreme ostale su smo lepe uspomene na obicaje kojih vise nema.
zato kada dodje bozic meni cak i vazduh drugacije mirise jer se secam boja i mirisa mog detinjstva.
i na kraju svim vernicima koji danas slave badnje vece zelim

Sretan i blagoslovljen Bozic da ga docekate u zdravlju, miru i veselju sa svojom najmilijima

U zdravlje više godina dočekali Adama i Evu,

Isusovo porođenje

Svetog Stipana, Svetog Ivana, Dobre dece dan.

Rodilo Vam žito, kukuruz i vino,

Marva nek' Vam je korisna,

a Vi nek' ste živi i zdravi,

Faljen Isus !

Sretan Božić Svima!!!

Poletjeli AnĐeli Poput Ptica,
Dotaknuli Predivan Osmjeh VaŠih Lica,
Nek Vam Prenesu Poruku Na Krilima Bijelim,
Da Vama I VaŠima Sretan BoŽiĆ
Želim !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!