Dogodilo Se Na Danasnji Dan

**Rock'n'Roll Nigger** · 18.05.2008 15:06

Dogodilo se na danasnji dan:

1860. - Republikanci proglašavaju Abrahama Linkolna za predsednika SAD-a.

1872. - Rođen je Bertrand Rasel, engleski filozof-logičar, matematičar i publicist, profesor na Oksfordu, u Pekingu i u SAD-u. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. godine.

1954. - Stupa na snagu Evropska konvencija o ljudskim pravima.

1969. - Lansirana raketa misije Apollo 10 koja je odnela astronaute na Mesec, kao generalnu probu za spuštanje na Mesec, u sledećoj misiji Apolo 11. Apolo 10 su sačinjavali astronauti Stafford, Young i Cernan.

1974. - Indija obavestila svetsku zajednicu da poseduje atomsku bombu.

1977. - Juventus osvaja šesti Kup UEFA u fudbalu.

1980. - Spektakularna erupcija vulkana Mt. St. Helens, u SAD, izazvala geološke potrese, oštećenja naselja i paniku. Zabeleženo je 9 poginulih u ovoj prirodnoj nepogodi.

1988. - Bajer iz Leverkuzena osvaja 17. Kup UEFA u fudbalu.

1990. - Potpisan ugovor izmedju Istočne i Zapadne Nemačke, kojim je postavljena osnovica za monetarno ujedinjavanje dve Nemačke.

1991. - Helen Šarman (Helen Sharman), 27-o godišnja Engleskinja bila je prva osoba britanske nacionalnosti koja je otišla u svemir. Ona je letela na sovjestkom vasionskom brodu Sojuz TM-12, koji je lansiran iz Bajkonura u republici Kazahstanu.

**Rock'n'Roll Nigger** · 19.05.2008 00:25

Dogodilo se na današnji dan:

1535. - Francuski istraživač Žak Kartije (Jacques Cartier) je krenuo na svoje drugo putovanje u Severnu Ameriku, sa tri broda i 110 članova posade medju kojima su bili i dva sina indijanskog poglavice Donakone, koje je Kartije oteo na svom prvom putovanju.

1536. - Izvršena je smrtna presuda nad Anom Bolejn (Anne Boleyn), drugom ženom engleskog kralja Henrija VIII.

1568. - Engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth) je uhapsila Meri, (Mary) kraljicu Škotske.

1604. - Osnovan je grad Montreal u provinciji Kvebek u Kanadi.

1635. - Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji.

1649. - Engleska proglašena za Komonvelt (Commonwealth). Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku. Engleska je bila republika sledećih jedanaest godina.

1749. - Engleski kralj Džordž II (George) dao je pravo kompaniji Ohajo (Ohio Company) na posedovanje zemlje oko reke Ohajo u Americi. Tako je nastala danačnja savezna država Ohajo.

1762. - Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta. Umro je 1814. godine.

1780. - Dogodilo se totalno pomračenje u sred dana, u 14 časova, u istočnoj Kanadi i američkoj državi Novoj Engleskoj (New England). Nikada nije dato prihvatljivo objašnjenje za ovaj prirodni fenomen.

1802. - Napoleon Bonaparta je ustanovio Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861. - Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890. - Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1898. - Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906. - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili železnički tunel Simplon kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska. Tunel je dugačak 19823 metara.

1922. - Osnovana Organizacija mladih pionira Sovjetskog saveza.

1925. - Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928. - Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi.

1930. - Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935. - U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945. - Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1961. - Veštački satelit Venera 1 postao je prvi predmet napravljen ljudskom rukom koji je proleteo pored druge planete u Sunčevom sistemu, prolazeći pored Venere.

1974. - Tesnom većinom Valeri Žiskar d'Esten (Valery Giscard d'Estaing) pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994. - Umrla je Žaklina Kenedi Onazis, (Jacquelin Bouvier Kennedy Onassis) supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa.

1997. - U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.

2000. - Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003. - Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004. - U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.

**Rock'n'Roll Nigger** · 20.05.2008 00:39

Dogodilo se na današnji dan:

1347. - Rimski narodni tribun Kola di Rienco (Cola, Rienzo) proglasio je Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz grada. Već naredne godine Rienco je bio pisiljen da napusti Rim. Njegov lik inspirisao je Riharda Vagnera (Richard Wagner) za operu "Rienco".

1349. - Donet je Dušanov zakonik kojim su utvrđena opšta načela uređenja srpske države.

1498. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) stigao je u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.

1506. - Umro je italijanski moreplovac Kristofor Kolumbo (Cristoforo Columbo), koji je na svojim putovanjima u Novi svet otkrio Ameriku.

1799. - Rođen je francuski pisac Onore de Balzak (Honore, Balzac) Kao protagonist realističkog romana, stvorio je opus od stotinak knjiga pod zajedničkim naslovom "Ljudska komedija" u kojem je opisao likove iz najrazličitijih društvenih slojeva.

1806. - Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), jedan od osnivača političke ekonomije i zastupnik utilitarizma u etici. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama ("Principi političke ekonomije", "Sistem logike", "Utilitarizam").

1834. - Umro je francuski general i državnik markiz Lafajet (Marquis La Fayette), dobrovoljac u američkom ratu za nezavisnost od 1777. Po povratku u Francusku 1789. bio je komandant Nacionalne garde.

1867. - Britanska kraljica Viktorija (Victoria) položila je u Londonu kamen temeljac za Rojal Albert hol.

1881. - Rođen je poljski general i političar Vladislav Sikorski (Wladyslaw Sikorski), koji je u Drugom svetskom ratu organizovao poljske emigrante za borbu protiv Hitlera.

1882. - U Beču je potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.

1902. - Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma (Thomas).

1920. - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa (Venustiano Carranza). Novi predsednik Meksika postao je Adolfo de la Uerta (Huerta).

1922. - Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod "Egipat" potonuo nakon sudara u gustoj magli s francuskim brodom "Sena". Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.

1941. - Italija je u Drugom svetskom ratu anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.

1941. - Nemačke vazdušne snage izvrsile invaziju na ostrvo Krit u Grčkoj.

1978. - SAD lansirale raketu Pioneer Venus 1, koja je napravila radarske mape Venere.

1980. - U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.

1985. - Film "Otac na službenom putu" režisera Emira Kusturice osvojio je "Zlatnu palmu" na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.

1989. - Skupština Srbije donela je odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije. Zajam nikada nije vraćen zajmodavcima, a srpska privreda je u narednoj deceniji doživela kolaps.

1991. - Vlasti u Sovjetskom savezu počele da dozvoljavaju gradjanima da slobodno izlaze iz zemlje.

1995. - Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogođenom smrtonosnim ebola virusom.

1997. - Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.

2000. - Na donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno je 850 miliona dolara. Za obnovu te bivše jugoslovenske republike nakon trogodišnjeg rata (1992-95), ukupno je prikupljeno 5,1 milijarda dolara.

2000. - Tajvan je inaugurisao predsednika Čen Shui-biana, što je po prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider polaže zakletvu kao lider države.

2002. - Istočni Timor zvanično je proglasio nezavisnost, nakon više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.

**Rock'n'Roll Nigger** · 21.05.2008 00:25

1471. - Rođen je nemački slikar i graver Albreht Direr (Albrecht Duerer), jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež ("Apokalipsa", "Velika muka", "Bogorodičin život").

1471. - U londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI (Henry), poslednji monarh iz dinastije Lankaster (Lancaster), svrgnut u dinastičkim borbama ("Rat dveju ruža"). Njegov lik inspirisao je Šekspira (Shakespeare) za dramu "Henri VI". Presto je preuzeo Edvard IV (Ednjard).

1502. - Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena ujužnom Atlantiku.

1527. - Rođen je španski kralj Felipe II (1556-98), sin inaslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.

1639. - Umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela(Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.

1844. - Rođen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik (Henri Rousseau Le Douanier), prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845. - Rođen je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1851. - Otkriveno zlato u Australiji. Time je počela australijska zlatna groznica.

1860. - Rođen je holandski lekar Vilem Ejnthoven (Willem Einthoven), osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924. godine.

1894. - Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.

1895. - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe(Franz von Suppe), autor popularnih opereta ("Laka konjica", "Bokačo", "Lepa Galateja", "Fatinica").

1904. - U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija - FIFA.

1911. - Potpisano primirje i okončan rat u Meksiku.

1921. - Rođen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac zapolitičke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1922. - Komunisti preuzeli kontrolu u Bugarskoj; bugarski kralj Boris pobegao u inostranstvo.

1927. - Čarls Lindberg (Charles Lindbergh) prvi preleteo preko Atlantika sam u avionu Duh Sent Luisa (Spirit of St. Louis). Poleteo je 20. maja u 7:52 ujutro iz Amerike, sa aerodroma na Long Ajlendu, u blizini Njujorka. U predvečerje 21. maja sleteo je na aerodrom Burže u okolini Pariza. 100.000 oduševljenih ljudi ga je dočekalo u Francuskoj.

1935. - Umro je holandski botaničar Hugo de Fris (Vries), osnivač eksperimentalne genetike.

1935. - Umrla je američka pacifistkinja i društveni reformatorDžejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.

1945. - Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom izatražili punu nezavisnost.

1946. - U Velikoj Britain uvedeno racionalizovano snabdevanje brašnom usled ratom izazvane nestašice pšenice.

1967. - Više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući uBriselu.

1969. - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija(Kennedy), brata američkog predsednika Džona Kenedija (John), takođe ubijenog u atentatu, osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.

1981. - Socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) je postaopredsednik Francuske, a Pjer Moroa (Pierre Mauroy) premijer.

1982. - Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska)ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. - Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da napuste trg.

1991. - Bivši premijer Indije Radživ Gandi (Rajiv Gandhi) ubijenje bombom skrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1991. - Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam (Mariam) oboren jeposle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.

1992. - Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

1993. - Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa (Carlos, Perez) pod optužbom za korupciju.

1996. - Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo jetanzanijski feribot, sa kojeg se od oko hiljadu ljudi spaslo samo 114.

1997. - Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998. - Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku nakon 32 godine diktatorske vladavine.

2001. - Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovootvorenom, nakon dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo je za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002. - Američki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Ponjell)saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.

2003. - U zemljotresu jačine 6,7 Rihterove skale koji je pogodioglavni grad Alžira i okolinu, poginulo je 2.241, a povređeno 10.243 osoba.

2006. - Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost te države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

**Rock'n'Roll Nigger** · 22.05.2008 00:43

337. - Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.

1455. - Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetgodišnji "Rat dveju ruža" između dinastija Lankaster (Lancaster) i Jork (York).

1813. - Rodjen Rihard Vagner (Richard Wagner), nemački operski kompozitor. (Tristan i Izolda, Nirnberški majstori pevači, ciklus od 4 opere o Nibelunzima, Loengrin, Leteći holandjanin i druge)

1833. - U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1859. - Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle), proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms (Sherlock Holmes) i njegov prijatelj dr Votson (Watson).

1873. - Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi (Alessandro Manzoni), čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina 19. veka ("Verenici", posmrtna oda Napoleonu I Bonaparti (Bonaparte) "Svete himne", drame "Grof Karmanjola", "Adelki").

1885. - Umro je francuski književnik Viktor Igo (Victor Hugo), uz Balzaka (Balzac) najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte, odlazi u 19-godišnje izgnanstvo gde je napisao najpoznatija dela, romane "Jadnici" i "Zvonar Bogorodične crkve".

1907. - Rođen je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije (Laurence Olivier), jedan od najboljih tumača Šekspirovih (Shakespeare) likova, dobitnik Oskara za film "Hamlet". Godine 1970. dobio je plemićku titulu.

1914. - Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1924. - Rodjen u Francuskoj Šarl Aznavur (Charles Aznavour), proslavljeni francuski pevač, šansonjer, kompozitor i glumac. On je dete jermenskih imigranata (pravo ime Chahnour Varinag Aznavourian). Proglašen za Oficira Legije Časti 1997. godine.

1939. - Hitler i Musolini potpisali su "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943. - U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1946. - Rodjen jedan od najboljih britanskih fubalera, Irac Džorž Best.

1970. - Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

1972. - Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

1989. - Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.

1991. - Ubijen u atentatu Radživ Gandi (Rajiv Gandhi), predsednik Indije, sin Indire Gandi, unuk Džavaharlala Nehrua.

1992. - Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum između predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1997. - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i da izvrše reorganizaciju vojske.

2002. - Bivši član Kju Klus Klana, Bobi Frenk Čeri (Bobby Frankk Cerry) proglašen je krivim za ubistvo četiri devojčice-crnkinje. One su poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.

2003. - Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

2003. - Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura (Yuiciro Miura), uspeo je da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.

**Rock'n'Roll Nigger** · 23.05.2008 00:16

1430. - Zarobljena je Jovanka Orleanka (Jeanne d'Arc) i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.

1498. - Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Savonarola (Girolamo), politički i verski reformator u Firenci.

1514. - U Mađarskoj je počela seljačka buna pod vođstvom plemića Đerđa Dosa. Četiri meseca kasnije, ustanak je ugušen, a Doso je ubijen.

1526. - Papa Klement VII pristupio je Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.

1533. - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer) objavio je da je poništen brak kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom (Catherine of Aragon) i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen (Anne Boleyn) legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.

1618. - Pobunom Čeha u Pragu protiv habsburškog cara Ferdinanda II počeo je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani izbacili su kroz prozor Gradske većnice careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije su potom proterali jezuite i organizovali svoju vojsku.

1618. - Počeo Tridesetogodišnji rat, koji je trajao od 1618. do 1648., sa strahovitim posledicama po zahvaćene teritorije. Mada se vodio uglavnom na teritoriji današnje Nemačke, počevši kao sukob izmedju protestanata i katolika, to je bio sukob Habsburške dinastije i ostalih evropskih političkih snaga. Glad i bolesti su pratile ovaj veliki rat.

1707. - Rođen je švedski prirodnjak Karl fon Line (Carl von Linne), osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo je binarnu nomenklaturu biljaka.

1848. - Rođen je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental (Otto Lilienthal), čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.

1883. - Rodjen Daglas Ferbanks (Douglas Fairbanks Snr.), filmski glumac.

1886. - Umro Henrik Ibsen, norveški pozorišni pisac. (Kuća lutaka, Heda Gabler i drugi pozorišni komadi)

1886. - Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).

1903. - Prvi put uspostavljena telefonska veza izmedju Rima i Pariza.

1904. - Razjarena rulja kamenovala ministre evropskih zemalja u Port-O-Prensu, na ostrvu Haiti, u Karibima.

1906. - Umro je norveški dramski pisac Henrik Ibzen (Ibsen). Prvi uspeh donela mu je drama sa nacionalnom tematikom "Pretendenti na presto", a svetsku slavu stekao je "Per Gintom" i "Norom".

1908. - Rođen je američki fizičar Džon Bardin (John Bardeen), dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Sa Vilijamom Šoklijem (William Shockley) izumeo je tranzistor.

1915. - Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.

1920. - Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1923. - Osnovana belgijska avio kompanija 'Sabena'.

1926. - Liban, država na Bliskom istoku, proglašena za republiku.

1927. - Čarls Lindberg (Charles Linbergh), američki avijatičar, odlikovan ordenom francuske Legije časti.

1933. - Rodjena Džoan Kolins (Joan Collins) glumica (Dinastija, i druge serije i filmovi)

1934. - U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou (Bonnie Parker, Clyde Barrow), ozloglašeni razbojnički par.

1937. - Umro je američki multimilioner Džon Rokfeler (John Rockefeller), osnivač naftnog koncerna Standard Oil.

1939. - Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945. - Hitlerov ministar, Hajnrih Himler (Heinrich Himmler), izvršio samoubistvo.

1949. - Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kao glavnim gradom.

1962. - U Beogradu je umrla srpska slikarka Zora Petrović, čije dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

1971. - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1975. - U Ljubljani je umro istaknuti jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.

1994. - Kandidat demohrišćana Roman Hercog (Herzog) postao je predsednik Nemačke.

1997. - Predsedničke izbore u Iranu dobio je predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami (Mohammad Khatami).

1999. - Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau (Johannes) izabran je za predsednika Nemačke.

1999. - Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.

2002. - U talasu vrućina, koji je zahvatio Indiju, umrlo je 1.030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura je dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.

**Prometej** · 23.05.2008 21:33

1951. - Rođen je Anatolij Karpov, svetski šampion u šahu u periodu 1975-1985

**Rock'n'Roll Nigger** · 24.05.2008 00:40

1543. - Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i osnivač moderne astronomije, autor dela "Kruženje nebeskih tela". Svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio je osnov za velika otkrića Johanesa Keplera (Johannes) i Isaka Njutna (Isaac Newton).

1544. - Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert (William), istraživač magnetizma i elektriciteta. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete.

1686. - Rođen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt (Gabriel Daniel Fahrenheit), koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom i napravio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom.

1743. - Rođen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara (Jean Paul Marat), jedan od glavnih vođa Francuske revolucije, predvodnik montanjara i jedan od organizatora ustanka u maju 1793. kojim je bila zbačena vladavina žirondinaca. U julu iste godine ubila ga je Šarlot Kordej (Charlotte Corday), koja je četiri dana kasnije giljotinirana.

1819. - Rođena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija (Alexandrina Victoria), kraljica Viktorija I od 1837. do 1901. Tokom njene duge vladavine Britanija je doživela privredni i kulturni uspon i postala je kolonijalna sila.

1822. - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea (Antonio Jose, Sucre) su potukle Špance u bici kod Pićinće, a Ekvador je postigao nezavisnost od Španije.

1844. - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze (Samuel Morse) poslao je prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara (iz Vašingtona u Baltimor) koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?"

1883. - Otvoren je Bruklinski most koji je povezao Menhetn sa Bruklinom u Njujorku.

1899. - Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu.

1926. - Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku, izgrađena je uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" dobila je 1946.

1941. - Nemački ratni brod "Bizmark" potopio je u Drugom svetskom ratu britansku krstaricu "Hud". Od 1.422 mornara samo trojica su preživeli.

1964. - U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua, Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi.

1968. - Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik De Gol (Gaulle) predložio je referendum; pobunjeni studenti zapalili su Parisku berzu.

1974. - Umro je popularni američki džez pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi Djuk Elington (Edward Kennedy Duke Ellington). Svetsku slavu stekao je posle Drugog svetskog rata nastupajući sa svojim orkestrom širom sveta.
1981. - Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera (Jaime, Aguilera) i još sedam ljudi poginulo je kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba.

1982. - U iransko-iračkom ratu, iranske trupe povratile su Koramšar koji su Iračani držali 20 meseci.

1992. - Kandidat konzervativaca Tomas Klestl (Thomas Klestil) izabran je za predsednika Austrije namesto Kurta Valdhajma (Waldheim).

1992. - Kosovski Albanci održali su prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji su te izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale.

1993. - Na Tibetu su izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti.

1994. - U jurnjavi muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo je 270 ljudi.

1995. - Umro je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson (James, Wilson), vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije (1964-1970, 1974-76).

2000. - Izrael je, posle 22 godine povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području sa Libanom. Mirovne trupe UN ušle su u to područje 28. jula.

2000. - Hrvatska je postala 26. članica programa NATO "Partnerstvo za mir".

2000. - Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je imunitet bivšem čileanskom diktatoru generalu Augustu Pinočeu, čime je omogućeno da mu se sudi za kršenje ljudskih prava za vreme njegove vladavine.

2001. - Dvadeset troje ljudi je poginulo i više od 300 povređeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu. To je najveća civilna tragedija u Izraelu u protekle 53 godine.

2001. - Predsednici Amerike i Rusije, Džordž Buš (George W.Bush) i Vladimir Putin, potpisali su ugovor o smanjenju svog nuklearnog oružja za dve trećine u narednih deset godina.

2004. - Đaci iz Kragujevca, gimnazijalci, doputovali su u Sarajevo (BiH) u prvu ekskurziju posle 14 godina.

**Rock'n'Roll Nigger** · 25.05.2008 00:13

1768. - Engleski istraživač, moreplovac i kartograf, kapetan Kuk, (Cook) krenuo je na svoje prvo putovanje brodom, preko Tihog okeana do ostrva Tahiti.

1787. - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona (George Washington), u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803. - Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson (Ralph, Waldo) ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").

1810. - U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816. godine

1840. - U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1881. - Rodjen je Bela Bartok, madjarski kompozitor.

1892. - Rodjen Josip Broz Tito, bivši predsednik Jugoslavije.

1895. - Britanski pisac Oskar Vajld (Oscar Wilde) osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1910. - Francuske trupe okupirale severno-afričku državu Maroko.

1911. - Predsednik Meksika Porfirio Dijas (Diaz) podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915. - Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922. - Rođen je Enriko Berlinguer (Enrico), lider italijanskih komunista od
1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".

1929. - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1935. - Atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens) postavio je šest svetskih rekorda za manje od sat vremena na takmičenju u gradu Ann Arbor, u američkoj državi Mičigen.

1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga (Zedung).

1961. - Američki predsednik Kenedi objavio je plan za slanje čoveka na Mesec.

1961. - Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti Internacional.

1963. - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1965. - Američki bokser Mohamed Ali (Muhammad Ali) nokautirao je u prvom minutu prve runde protivnika Sonija Listona (Sonny Liston).

1969. - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri (Jaafar Mohammed al-Nimeri).

1979. - Dogodila se avionska nesreća u Čikagu: DC-10 kompanije American Airlines an letu broj 191 se srušio pri poletanju sa čikaškog O'Hare aerodroma ubivši pri tom 271 osobu u avionu i dvoje ljudi na zemlji.

1982. - Potopljen je britanski ratni brod 'HMS Coventry' u sukobima oko Foklandskih ostrva. Potopila ga je argentinska vojska koristeći francusku raketu 'Eksozet'.

1983. - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1985. - Bangladeš je pogodio tropski ciklon koji je za sobom ostavio oko 10,000 mrtvih.

1991. - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci" vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. - Oskar Luiđi Skalfaro (Oscar Luigi Scalfaro) postao je predsednik Italije.

1993. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.

1995. - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

2001. - Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001. - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2001. - Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), poznat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.

2002. - Dogodila se avionska nesreća, avion kineske kompanije China Airlines na letu broj 611: Boeing 747-200 se raspao u vazduhu iznad tajvanskog moreuza ubivši pritom 225 ljudi.

2004. - Šef UNMIK-a Hari (Harri) Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

2004. - U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.

**Rock'n'Roll Nigger** · 26.05.2008 00:25

604. - Umro je sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

735. - Umro je engleski istoričar i kaluđer sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.

1421. - Umro je turski sultan Mehmed I, rodjen 1389. godine.

1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt, kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.

1670. - U Doveru, na engleskoj strani Lamanša, engleski kralj Čarls Drugi (Charles II) i francuski kralj Luj (Louis) XIV potpisali su 'Tajni doverski ugovor'.

1799. - Rođen je u Moskvi Aleksander Sergejevič Puškin, ruski pisac, pesnik i dramaturg. Proslavio se delima 'Ruslan i Ljudmila', 'Boris Godunov', 'Jevgenije Onjegin', 'Pikova dama', a napisao je i mnoga druga. Umro je 1837. godine.

1805. - Napoleon Bonaparte krunisan kao kralj Italije.

1879. - Ugovorom u Gandamaku, Rusija i Velika Britanija su stvorile Avganistan.

1889. - Pušten je u rad prvi lift za posetioce Ajfelove kule u Parizu.

1896. - Nikola II krunisan je kao Car Rusije.

1907. - Rođen je Džon Vejn (John Wayne), pod pravim imenom Marion Michael Morrison, američki filmski glumac koji se proslavio ulogama u 'vesternima', filmovima o američkom 'Divljem zapadu'. Počeo je sa snimanjem filmova još 1930. godine u Holivudu. Umro je 1979. godine.

1912. - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider mađarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956. nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

1923. - Prvi put je održano automobilsko takmičenje u izdržljivosti, pod imenom 24 časa Le Mana' (24 Heures du Mans), u blizini francuskog grada Le Mana.

1924. - U SAD uvedeno ograničenje useljavanja stranih državljana, i zabranjeno useljavanje Japancima.

1926. - Rođen je Majls Dejvis (Miles Davis), američki džez trubač i kompozitor. Umro je 1991. godine.

1955. - Po prvi put posle zahlađenja političkih odnosa 1948. godine, u Beograd je doputoval sovjetska državna delegacija na čelu sa Nikitom Hruščovom, prvim sekretarom Centralnog komiteta Sovjetske komunističke partije. Posle sastanaka sa Titom, u obraćanju narodu preko radija, Hruščov se izvinuo za prekid odnosa medju dvema državama koji je nastao za vreme Staljina.

1963. - Osnovana je Organizacija afričkog jedinstva (O.A.J.)

1969. - Džon Lenon (John Lennon) i Joko Ono (Yoko Ono) počeli svoji drugu seansu 'U krevetu za mir', u hotelu 'Kraljica Elizabeta' u Montrealu u Kanadi.

1970. - Sovjetski putnički avion Tupoljev Tu-144 postao prvi putnički avion koji je probio dvostruku brzinu zvuka, 'Mach 2'.

1972. - U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

1976. - Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka i jedan od petorice najuticajnijih u istoriji filozofije. Bio je profesor univerziteta u Frajburgu, jedno kratko vreme i rektor 1933. Glavna dela "Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Obrat". "Prilozi filozofiji".

1983. - Zemljotres od 7.7 stepeni pogodio je Japan, a kao posledica je nastao 'cunami' talas koji je izazvao smrt najmanje 104 osobe, i hiljade povredjenih, kao i velika materijalna razaranja.

1986. - Usvojena je zastava Evropske zajednice.

1991. - Avion austrijske kompanije Lauda Air, na letu broj 004, eksplodirao je iznad Tailanda, a svih 223 putnika i članova posade su nastradali.

1991. - Prvi predsednički izbori posle odvajanja od Sovjetskog saveza, održani su u Gruziji.

1992. - Povodom raspada Sovjetskog saveza, Rusija i Ukrajine su donele odluku da podele Crnomorsku flotu.

1997. - Australijski premijer Džon Hauard (John Howard) izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije, na silu uzeti od svojih roditelja.

1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu, kojim je Vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

2002. - Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

2004. - List Njujork Tajms (The New York Times) priznao je novinarsku grešku u vezi objavljivanja navodnih podataka o gomilanju oružja za masovno uništavanje u Iraku. Ti članci su poslužili za pripremu i podgrevanje podrške američke javnosti za ubrzavanje ratne mašinerije koja se pripremala da napadne Irak.

**Rock'n'Roll Nigger** · 27.05.2008 00:32

1358. - Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1564. - Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin (Jean Calvin), vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo je priručnik protestantske teologije.

1679. - Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806. - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

1840. - Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini (Niccolo Paganini), čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

1860. - Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1868. - U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1878. - Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan (Isidore Duncan), začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.

1905. - U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1909. - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature").

1910. - Umro je nemački bakteriolog Robert Koh (Koch), jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1923. - Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kisinger (Heinz, Kissinger), poznat kao Henri Kisindžer (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

1930. - I Indiji počeli široki talasi nereda povodom hapšenja Gandija.

1937. - U San Francisku je pušten u saobraćaj "Golden Gejt" (Golden Gate Bridge), jedan od najvećih mostova u svetu.

1940. - Počela evakuacija savezničkih trupa iz Dankirka, u Francuskoj.

1941. - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942. - U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih (Reinhardt Heydrich). Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1952. - Potpisan ugovor o odbrani evropske zajednice.

1960. - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

1964. - Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru (Jawaharlal), prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

1988. - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1990. - U Poljskoj održani prvi slobodni demokraski izbori posle više od 50 godina.

1992. - U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene. Evropska Zajednica uvela trgovinsku blokadu prema Srbiji.

1993. - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici (Uffizzi) u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997. - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

1997. - NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1999. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001. - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

2003. - Predsednik Perua Alehandro (Alejandro) Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.

2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret "Snaga Srbije" i postao njen predsednik.

**Rock'n'Roll Nigger** · 28.05.2008 00:48

1503. - Potpisan je 'Ugovor o večitom miru' izmedju Škotske i Engleske. Mir je trajao sledećih 10 godina.

1660. - Rođen je engleski kralj Džordž Prvi (George I).

1742. - Prvi put je u Britaniji napravljen i pušten na korišćenje 'zatvoreni' bazen, bazen u okviru neke zgrade.

1843. - Umro je Noa Vebster (Noah Webster), američki pisac, političar, i leksikograf, utemeljitelj Vebsterovog Velikog Rečnika (rodjen je 1758.)

1906. - Ruski Car dao seljacima velike površine obradive zemlje na korišćenje.

1908. - Rođen je Ian Fleming, autor serije knjiga o tajnom agentu 007, Džejmsu Bondu (James Bond). Njegove knjige su poslužile kako osnova za većinu filmova o Bondu.

1918. - Proglašena je Demokratska Republika Jermenija.

1918. - Proglašena je Azerbejdžanska Demokratska Republika. To je bila prva demokratska republika u muslimanskom svetu.

1937. - Most Golden Gejt (Gate) u San Francisku, u Kaliforniji, svečano je pustio za saobraćaj američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin D. Roosevelt) u ceremoniji u Vašingtonu, pritiskom na dugme koje je dalo signal za početak saobraćaja preko mosta.

1940. - Holandija i Belgija se predale nemačkim snagama u II svetskom ratu.

1942. - Kao odmazdu za ubistvo Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich), nemci su u Čehoslovačkoj ubili 1800 civila.

1959. - Amerikanci su lansirali u svemirskom brodu dva majmuna, kao test za letove sa ljudskom posadom.

1968. - Rodjena je Kajli Minog (Kylie Minogue), australijska pevačica i manekenka.

1971. - Sovjetski savez je lansirao svemirsku letelicu Mars 3 u pravcu planete Mars.

1987. - 19-ogodišnji pilot, iz Zapadne Nemačke, Matijas Rust (Mathias Rust) izbegao je rusku vazdušhu odbranu i sleteo privatnim malim avionom na Crveni trg u Moskvi, gde je odmah uhapšen i zadržan u Rusiji do 3. avgusta 1988. godine.

1995. - Zemljotres jačine 7.6 stepeni pogodio je ruski grad Naftagorsk i prouzrokovao smrt skoro 2,000 ljudi, 2/3 ukupne populacije

1999. - U Milanu je, u Italiji, posle 22 godine restauratorskih radova, ponovo otvoren pristup slici 'Poslednja večera' remek delu Leonarda da Vinčija.

**Rock'n'Roll Nigger** · 29.05.2008 00:17

1453. - Otomanska armija pod komandom Sultana Mehmeda II Fatiha, posle duge opsade, savladala je odbranu Konstantinopolja, Carigrada, i time srušila carevinu Vizantiju.

1727. - Petar II je proglašen za Cara Rusije.

1864. - Meksički Imperator Maksimilian, prvi put je došao u Meksiko.

1867. - Austro-ugarski ugovor pod nazivom Ausglajh (Ausgleich, prev. kompromis) uspostavio je Austro-ugarsku monarhiju, a 8. juna je Car Franc Jozef (Joseph) bio krunisan kao kralj Mađarske.

1886. - Hemičar Džon Pemberton (John Pemberton) dao je u lokalnim novinama, Atlanta Journal, svoj prvi oglas za svoje novo piće Koka-kolu (Coca-Cola). Koka-kola je postala jedno od najprodavanijih bezalkoholnih pića ikada napravljenih širom sveta.

1903. - Rodjen je američki filmski glumac, komičar Bob Houp (Bob Hope).

1903. - Kralja Srbije Aleksandra Obrenovića, ubili su u Beogradu atentatori zavereničke organizacije Crna Ruka, koju je osnovao ministar policije Apis.

1917. - Rdjen je Džon Ficdžerald Kenedi (John F. Kennedy), bivši, 35-i američki predsednik.

1950. - U luku u Halifaksu, Nova Škotska, (Halifax, Nova Scotia) u Kanadi, uplovio je brod 'Sveti Rok' (St. Roch), prvi brod koji je oplovio Severnu Ameriku.

1979. - U Zimbabveu je proglašen prvi crni biskup.

1982. - Papa Jovan Pavle II započeo je svoje putovanje u Veliku Britaniju kao prvi papa koje posetio Ostrvo u prethodnih 450 godina.

1990. - Boris Jeljcin je izabran za predsednika Ruske federacije.

1992. - Jedinice Ujedinjenih nacija zauzele su zgradu aerodroma u Sarajevu, da bi omogućile sletanje aviona sa humanitarnom pomoći za stanovništvo.

2005. - U Francuskoj, koja je jedan od osnivača ujedinjene Evrope, na referendumu je velikom većinom odbijen predlog Evropskog Ustava, čime je bačena senka na budućnost Evropske zajednice, i Evrope u celini.

**Rock'n'Roll Nigger** · 30.05.2008 03:14

1416. - Rimska Katolička Crkva spalila je u Pragu na lomači Jana Husa, zbog njegovih 'jeretičkih' izjava uperenih protiv učenja crkve.

1431. - U Ruanu (Rouen), u Francuskoj, na lomači je spaljena 19-ogodišnja Jovanka Orleanka (Jean d' Arc). 30 maj je njen sveti dan u katoličkoj crkvi jer je ona kasnije proglašena za sveticu.

1539. - Na Floridi, španski konkvistador, Hernando de Soto, se iskrcao u zalivu Tampa, sa posadom od 600 vojnika. Njihov cilj je bio da nadju zlato na novom kontinentu. Vodio je dnevnik, poznat pod imenom 'De Sotove hronike' u kome su opisani njegovi pohodi po Americi.

1635. - Potpisan je u Pragu tzv. Praški Mir, kao zaključenje 30-ogodišnjeg rata u Evropi.

1640. - Umro je Peter Paul Rubens, flamanski slikar (rodjen 1577.).

1672. - Rodjen je Petar Veliki, ruski Car.

1778. - Umro je Volter (Voltaire), francuski filozof i pisac (rodjen 1694.).

1814. - Potpisan je Prvi pariski mirovni ugovor, kojim je Francuska vraćena u okvire granica od 1792. Napoleon I, Car Francuske, je proteran istog dana u izgnanstvo na Elbu.

1842. - Izveršen neuspešan atentat na englesku kraljicu Viktoriju.

1846. - Rodjen je Peter Faberže (Faberge), ruski juvelir, poznat po skupocenim kreacijama u obliku jaja (Faberžeova jaja.)

1871. - Pala je Pariska Komuna.

1909. - Rodjen je Beni Gudman (Benny Goodman), amerikanac, popularni vodja orkestra.

1913. - U Londonu, u Engleskoj, je potpisan mirovni ugovor, kojim je završen Prvi balkanski rat. Albanija je tim ugovorom postala nezavisna zemlja.

1942. - Britanska avijacija (RAF, Royal Air Force) izvršila je napad sa 1000 aviona na nemački grad Keln (nem. Koeln, eng. Cologne).

1951. - Rodjen je Zdravko Čolić, pevač veoma popularan širom bivše Jugoslavije.

1967. - Biafra, deo afričke države Nigerije, je proglasila otcepljenje od Nigerije, i zbog toga je došlo do gradjanskog rata sa mnogobrojnim žrtvama.

1970. - Džimi Hendriks (Jimi Hendrix), legendarni gitarista, održao je koncert Berkliju, u Kaliforniji, jedan od poslednjih koncerata pre njegove rane smrti.

1972. - Pripadnici terorističke organizacije 'Japanska Crvena Armija' izvršili su masakr na aerorodromu Lod, u Tel Avivu, Izrael, ubivši 24 i ranivši 78 ljudi.

1981. - Ubijen predsednik Bangladeša, Zia Rahman u pokušaju državnog udara.

1986. - Umro je Peri Elis (Perry Ellis), američki modni kreator (rodjen 1940.).

1998. - Zemljotres jačine 6.6 stepeni pogodio je severni Afganistan, prouzrokovavši 5000 žrtava.

2003. - Franscuska avio kompanija Er Frans (Air France) izvršila je poslednji let supersoničnim putničkim avionom Konkord (Concorde).

**Rock'n'Roll Nigger** · 31.05.2008 07:27

1223. - Dogodila se bitka na reci Kalka (u blizini današnjeg Donjecka, u Rusiji) izmedju armije mongolskog osvajača Džingis Kana i ratnika istočno slavenskih plemena. Bio je to veliki poraz razjedinjenih kneževa kijevskih slavena. Džingis Kan i njegovi 'psi rata', nastavili su svoje osvajanje ka Evropi.

1884. - Amerikanac Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) patentirao je 'korn-fleks' (corn flakes) kukuruzne pahuljica. Kelog je osnivač velike prehrambene industrije 'Kellogg'.

1900. - Izbio je tzv. 'Bokserski ustanak' u Kini.

1902. - Završio se Drugi burski rat, izmedju 'bura' (holandjani) i engleza u Južnoj Africi. Britanija je time dobila kontrolu nad Južnom Afrikom.

1910. - Proglašena je Južno-afrička Unija

1916. - Prvi svetski rat: Počela je pomorska bitka kod Jutlanda, u tesnacu Skagerak izmedju Danske i Švedske, izmedju britanske i nemačke mornarice. U borbi je učestvovalo oko 250 brodova. Obe strane su tvrdile da su pobedile. Britanska flota je izgubila više brodova i više mornara.

1927. - Poslednji automobil tipa Ford Model T kompletiran je na proizvodnoj traci. Ukupno je prizvedeno 15,007,003 vozila ovog tipa.

1930. - Rodjen je Klint Istvud (Clint Eastwood), američki filmski glumac i režiser.

1931. - Švajcarski letač u balonu postigao je rekordnu visinu balona od preko 16787 metara (52,462 stopa)

1961. - Južna Afrika je proglasila nezavisnost i postala republika.

1965. - Rođena je Bruk Šilds (Brooke Shields), američka filmska glumica.

1985. - 41 tornado se pojavio u istom danu od Ohaja, preko Pensilvanije, države Njujork, sve do Ontarija u Kanadi. Bilo je velikih materijalnih šteta i 76 žrtava.

1990. - Prvi put javno, putem televizije, prenošena je skupštinska debata u Sovjetskom savezu.

1997. - Pušten je u saobraćaj dugački 'Most konfederacije' u Kanadi, izmedju Ostrva Princa Edvarda (Prince Edward Island) i kopna u Nju Branzviku (New Brunswick). Most je poznat pod nadimkom 'fiksna veza' jer je to bilo prvi put da stanovnici ostrva mogu nesmetano da prelaze na kopno u bilo koje doba godine. Konstrukcija mosta je počela 13. jula 1995., trajala 18 meseci, i koštala oko milijardu kanadskih dolara.

2004. - Greška u rutinskom obnavljanju novom verzijom softvera u sistemu kanadske najveće banke, Royal Bank of Canada, prouzrokovala je trodnevni haos u bankarskom poslovanju. Preko 10 miliona bankarskih racuna je bilo nedostupno ili izmenjeno.

**Rock'n'Roll Nigger** · 01.06.2008 00:26

193. - Rimski Imperator Marcus Didius je ubijen u svojoj palati.

1198. - Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1479. - Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. - Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780. - Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Mariavon Clausenjitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803. - Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka.Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su potonji razvoj opere u Rusiji.

1812. - Američki predsednik Džejms Medison (James Madison) zatražio je od Kongresa da objavi rat Ujedinjenom kraljevstvu, Velikoj Britaniji.

1839. - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja nakon preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast nakon zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.

1869. - Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880. - U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu,u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907. - Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl (Frank Whittle), koji je 1930. patentirao prvi turboreaktor.

1926. - Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson(Jean), poznata kao Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma pedesetih godina 20. veka ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Godine 1962. izvršila je samoubistvo.

1934. - Rodjen je Pet Bun (Pat Boone), američki pevač i filmski glumac.

1937. - Rodjen je američki glumac Morgan Friman (Freeman), (oskar za 'Driving Miss Daisy').

1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. - Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića.

1946. - Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku (Ion Antonescu). Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II (Carol), proglasio se vođom (Conducator) i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948. - Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedanod osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1952. - Istočna Nemačka je prekinula svoje odnose sa Zapadnom.

1958. - General De Gol je dekretom imenovan za premijera Francuske na šest meseci.

1958. - General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1967. - Britanska grupa Bitlsi (The Beatles) su objavili svoj novi album pod nazivom 'Orkestar usamljenih srca narednika Pepera' tj. u orginalu: 'Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band'.

1969. - Kandidat degolista Žorž Pompidu (Georges Pompidou) izabran je za predsednika Francuske nakon što je Šarl de Gol (Charles, Gaulle) podneo ostavku.

1970. - Zemljotres u Peruu je ostavio za sobom 30,000 mrtvih i veliki broj povredjenih.

1973. - Grčka je proglasila republiku, odbacivši dotadašnju monarhiju.

1973. - Predsednik grčke vojne vlade Georgios Papadopulos(Papadopoulos) ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1973. - Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1980. - C.N.N., kablovska televizijska mreža vesti 'Cable News Network', je počela emitovanje programa.

1987. - U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami (Rashid).

1990. - Predsednici SSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. - Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. - Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. - Armando Kalderon Sol (Calderon) postao je prvi predsednik Salvadora nakon gotovo desetogodišnjeg građanskog rata.

1997. - Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen (Jospin).

2000. - Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994.godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. - Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palatiu Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2001. - U eksploziji bombe u noćnom klubu u Tel Avivu, koju je aktivirao palestinski bombaš samoubica, poginula je 21 osoba.

2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2005. - "Vašington post" je potvrdio da je bivši zamenik direktora FBI-ja Mark Felt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke američkog predsednika Ričarda Niksona.

2005. - Na referendumu u Holandiji odbijen je Evropski ustav.

**Rock'n'Roll Nigger** · 02.06.2008 12:28

1624. - Rođen je poljski vojskovođa i kralj Jan III Sobjeski (Sobieski). Oslobodio je Beč od turske opsade 1683. i time sprečio dalji prodor Turaka u srednju Evropu. Slavljen je kao spasilac Evrope i njene kulture.

1740. - Rođen je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad (Donatien Alphonse Francois, Sade), poznat kao Markiz de Sad (Marquis). Njegovi romani smatraju se patološkom pornografijom, ali i delima koja ruše ustaljene društvene norme ("Justina", "Žilijeta", "120 dana Sodome"). Od njegovog prezimena potiče izraz sadizam.

1771. - Rusija je u ratu sa Turskom preuzela poluostrvo Krim.

1790. - U Novom Sadu je otvorena prva knjižara. Vlasnik Emanuel Janković štampao je u svojoj štampariji i prvi katalog knjiga.

1840. - Rođen je engleski pisac Tomas Hardi (Thomas Hardy). Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, ali je zbog slobodoumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob sa društvenim konvencijama ("Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Abervilovih", "Neznani Džud").

1857. - Rođen je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar (Edward William). Njegova dela, od kojih su najpoznatiji oratorijum "Gerontijusov san" i koncertna uvertira "Enigma varijacije", znatno su doprinela obnovi engleske muzike na prelazu u 20. vek.

1882. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), vođa pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima ("hiljadu crvenih košulja") oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala.

1904. - Rođen je američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller). Prvi je uspeo da prepliva 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji je, međutim, kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu.

1924. - Američki Kongres priznao je državljanstvo Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD.

1940. - Rođen je grčki kralj Konstantin II (Constantine), poslednji monarh Grčke. Krunu je nasledio od oca Pavla I 1964, a tri godine kasnije, kada je vojna hunta preuzela vlast u Grčkoj, bio je primoran da ode u izgnanstvo. Vojne vlasti su 1973. ukinule monarhiju.

1946. - Italijani su se na referendumu izjasnili za republiku i time odbacili monarhiju Savojske dinastije.

1949. - Država Transjordanija je promenila naziv u Hašemitska kraljevina Jordan.

1953. - Britanska kraljica Elizabet II (Elizabeth) krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu. To je bilo prvo krunisanje u istoriji koje je prenosila televizija.

1955. - Jugoslovenski i sovjetski lideri, Josip Broz Tito i Nikita Hruščov potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948.

1965. - U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuokepoginulo je najmanje 200 rudara.

1966. - Američki vasionski brod Servejer izveo je prvo uspešnomeko spuštanje na mesec i počeo da šalje prve slike mesečeve površine.

1969. - U sudaru australijskog nosača aviona "Melburn" i američkog razarača "Frenk E. Evans" u Južnokineskom moru, poginula su 74 američka mornara.

1979. - Papa Jovan Pavle II stigao je u Poljsku, u prvu posetu pape jednoj komunističkoj zemlji.

1983. - SSSR je sa satelita u zemljinoj orbiti lansirao novu vasionsku sondu za istraživanje planete Venere.

1987. - Umro je španski gitarista Andres Segovija (Segovia), koji se proslavio interpretacijama klasične muzike na gitari. Transkribovao je za gitaru kompozicije Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) i Hendla (Handel).

1987. - Sovjetski i kanadski skijaši su prvi put prešli iz jedne u drugu zemlju prelazeći preko Severnog pola.

1992. - Danci su se na referendumu izjasnili protiv Mastrihtskog ugovora Evropske unije.

1993. - Na prvim slobodnim izborima u Burundiju Melhior Ndadaje(Melcior Ndadaye) pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju (Pierre Buyoya), čime je u toj afričkoj zemlji prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu.

1997. - Timothy Mekvej proglašen je krivim za podmetanje bombe u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 1995, kada je poginulo 168 ljudi. Makvej je osuđen na smrt i pogubljen na električnoj stolici 10. juna 2001.

1998. - Srpska policija u Beogradu presrela je i brutalno pretukla studente koji su krenuli prema zgradi vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu.

1999. - Žene Japana izborile su se za upotrebu pilula za kontracepciju, tri decenije nakon što se pilula pojavila na Zapadu.

2000. - Glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Karla del Ponte (Carla) izjavila je u Savetu bezbednosti UN da nema osnova za pokretanje istrage o eventualnim ratnim zločinima NATO-a tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

2001. - Kolumbijska vlada i pobunjenici, pripadnici levičarskog FARC pokreta, potpisali sporazum kojim je dozvoljena prva razmena zatvorenika u 37 godina dugom ratu.

2002. - Na referendumu u Švajcarskoj usvojen je predlog da se ublaži izuzetno strog zakon o abortusu, čime bi se zakonodavstvo u toj oblasti približilo pravnoj regulativi drugih evropskih država.

2004. - Umro je bugarski operski pevač Nikolaj Giaurov (71), čuven po ulogama Don Bazilija u "Seviljskom berberinu" i Mefistofelesa u "Faustu".

2005. - Umro je Džordž Majkan (George Mikan) legendarni američki i svetski košarkaš i prva superzvezda NBA lige.

**Rock'n'Roll Nigger** · 03.06.2008 01:12

1133. - Nemački kralj Lotar II (Lothair) krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783. - Francuski pronalazači braća Etjen (Etienne) i Žozef Mongolfje (Joseph Montgolfier) prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1798. - Umro je italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt (Giovanni Casanova, Saingalt). Tokom burnog života bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.

1831. - Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1859. - Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju ("Seoba Srba", "Proglašenje Dušanovog zakonika", "Takovski ustanak").

1867. - Rođen je finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm (Carl, von Mannerheim), predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli izgrađena je između dva svetska rata "Manerhajmova linija" odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916. - Kod Ljvova, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom fronut i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. - U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1940. - Pariz pretrpeo teško bombardovanje od strane nemačke avijacije.

1941. - U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), pruski kralj i nemački car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942. - Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943. - Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo (Castillo).

1944. - Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946. - General Huan Peron (Juan) izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore (Hector Campora) i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron (Isabel).

1951. - Umro je ruski dirigent Sergej Kuševicki, neumorni propagator nove muzike. Emigrirao je 1920. u Pariz, a potom u SAD gde je bio dirigent Bostonskog simfonijskog orkestra.

1965. - Ed Vajt (White), kao prvi američki astronaut, po prvi put izašao van svemirskog broda u 'kosmičku šetnju'.

1970. - Britanski protektorat Tonga stekao je nezavisnost u okviru Komonvelta.

1971. - Umro je mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nađa (Nagy) 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života ("Istorija i klasna svest", "Razaranje uma", "Mladi Hegel").

1974. - Jicak Rabin (Yitzhak Rabin) preuzeo mesto izraelskog premijera od Golde Meir.

1985. - Italja ukinula katoličanstvo kao državnu religiju.

1989. - Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo je više hiljada ljudi.

1989. - Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret "Solidarnost" nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa "Solidarnosti" Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991. - Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. - Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest "zona bezbednosti" (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. - Evropska raketa "Arijana 5" eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003. - U Obiliću na Kosovu u svojoj kući ubijena su tri člana porodice Stolić, supružnici Slobodan i Radmila i njihov sin Ljubinko. UNMIK ponudio 50.000 dolara nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja vinovnika tog zločina.

2003. - Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

2003. - Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema (Gnassingbe Eyadema), osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

2004. - U Rimu je umro poznati italijanski komičar Nino Manfredi (84), poslednji od čuvene četvorke italijanskih komičara koju su činili još Toto (Antonio de Curtis), Vitorio Gasman (Vittorio Gassman) i Alberto Sordi.

**Rock'n'Roll Nigger** · 04.06.2008 05:03

1903. - Marija i Pjer Kiri (Curie) pronašli su novi prirodni element, Polonium.

1925. - Rodjen je američki filmski i TV glumac Denis Viver (Dennis Weaver), poznat po seriji 'Šerif Meklaud' (McCloud).

1938. - Sigmund Frojd (Freud) otac psihoanalize, napustio je Austriju zbog narastajućeg nacizma, i potražio utočište u Londonu.

1942. - U drugom svetskom ratu, Japanci pretrpeli velike gubitke na ostrvu Midvej (Midway Island). Amerikanci su izvršili iskrcavanje na ostrvo koje je bilo pod japanskom kontrolom.

1944. - U drugom svetskm ratu, savezničke snage usšle u Rim, u Italiji.

1970. - Tonga proglasila nezavisnost.

**Rock'n'Roll Nigger** · 05.06.2008 05:03

754. - Ubijen je Bonifacije, nazvan Apostol Nemačke, misionar pape Grgura II. Tokom misije među germanskim plemenima od 719. osnovao je biskupije u više mesta na germanskom području. Ubio ga je jedan paganin Frizijac.

1723. - Rođen je škotski ekonomista i filozof Adam Smit (Smith), uz Dejvida Rikarda (David Ricardo) najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").

1806. - Napoleon je proglasio Holandiju kraljevinom i za kralja postavio svog brata Luja Bonapartu (Louis).

1819. - Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams (John Couch). Na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, odredio je, skoro istovremeno sa Irbenom Leverjeom (Urbain Le Verrier), putanju Neptuna.

1826. - Umro je nemački kompozitor i pijanist Karl Marija fon Veber (Carl Maria, Weber), jedan od kreatora romantičnog izraza u nemačkoj muzici, a njegovo remek delo "Čarobni strelac" smatra se prototipom nemačke romantične opere.

1827. - Turske trupe zauzele su Akropolj i ušle u Atinu, nakon što su slomile ustanak za oslobođenje Grčke.

1837. - Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi), čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira...

1873. - Pod pritiskom Britanije, sultan Zanzibara Said bin Bargaš (Bargash) zatvorio je zanzibarsko tržište robova.

1878. - Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja (Francisco Pancho Villa), lider seljačke revolucije u Meksiku (1910-17), uz Emilijana Zapatu najpopularniji meksički narodni tribun. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.

1882. - Rodjen je Igor Stravinski, ruski kompozitor i dirigent.

1883. - Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz (John Maynard Keynes), poznat po delu "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca", koje je donelo radikalan zaokret u ekonomskoj teoriji.

1887. - Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, infektolog i mikrobiolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Pored naučnih, značajan je njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene.

1898. - Rođen je španski pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca), jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti 20. veka. Streljali su ga pripadnici Frankove (Franco) civilne garde 1936. ("Ciganski romansero", "Pesnik u Njujorku", "Krvava svadba", "Dom Bernarde Albe").

1915. - Žene su u Danskoj dobile pravo glasa.

1916. - Britanski feldmaršal irskog porekla, lord Horejšo Herbert Kičener (Horatio, Kitchener), osvajač Sudana i ministar rata u Prvom svetskom ratu, potonuo je sa oklopnom krstaricom "Hempšir", koja je, ploveći u Rusiju, naišla na minu.

1941. - Eksplodiralo je spremište municije nemačke vojske u smederevskoj tvrđavi u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više hiljada ljudi, a srušeno i oštećeno više stotina kuća. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat.

1945. - Predstavnici SSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone.

1947. - Državni sekretar SAD Džorž Maršal (George Marshall) izneo je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. "Maršalov plan", kojim su SAD u periodu od 1948. do 1952. dodelile pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.

1967. - Počeo je 'Šestodnevni rat' između Izraela i arapskih zemalja - Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih šest dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana i Golansku visoravan u Siriji.

1968. - Palestinac Sirhan Sirhan je u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija (Kennedy), mlađeg brata predsednika Džona Kenedija (John), koji je takođe ubijen u atentatu, 1963. u Dalasu. Robert Kenedi je narednog dana podlegao ranama.

1972. - U Stokholmu je počela prva konferencija UN posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline.

1975. - Suecki kanal, koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967, ponovo je otvoren za međunarodni saobraćaj.

1992. - Jugoslovenska narodna armija (JNA) napustila je kasarnu "Maršal Tito" u Sarajevu, čime je završeno povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine.

2000. - Poslednjeg dana posete Rusiji predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) govorio je u Državnoj dumi, kao prvi američki predsednik koji se obratio ruskom parlamentu.

2000. - Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je poslanički imunitet bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu (Pinochet), otvarajući time put za sudski proces zbog zločina počinjenih u Čileu tokom njegovog režima. Sud je naredne godine suspendovao proces proglasivši Pinočea mentalno nesposobnim.

2001. - Laburistička stranka ubedljivo je pobedila na izborima u Velikoj Britaniji, a Toni Bler (Tony Blair) postao je prvi premijer laburista sa dva uzastopna mandata.

2001. - Ujedinjene nacije obeležile 20-togodišnjicu pojave AIDS-a. Procenjuje se da je 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom i da je više od 22 miliona umrlo u poslednje dve decenije.

2003. - SAD i Južna Koreja postigle su dogovor o izmeštanju američkih trupa iz demilitarizovane zone koja je razdvajala Južnu i Severnu Koreju. Američke trupe su izmeštene u baze južno od te zone.

2004. - U 93-oj godini umro je bivši američki predsednik Ronald Regan (Reagan). Za vreme njegova mandata (1981-1989) došlo je do otopljavanja odnosa sa Rusijom, čiji je predsednik bio Mihail Gorbačov, a dvojica državnika postigla su veliki broj sporazuma u cilju zaustavljanja trke u naoružanju.

**Rock'n'Roll Nigger** · 06.06.2008 00:58

1599. - Rođen je španski slikar Dijego Rodriges de Silva Velaskes (Diego Rodriguez, Velasquez), jedan od najvećih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Felipea IV (portreti članova kraljevske porodice, "Predaja Brede", "Venera sa ogledalom").

1606. - Rođen je francuski dramski pisac Pjer Kornej (Pierre Corneille). Jedan je od najznačajnijih predstavnika klasicizma u evropskoj književnosti, a njegova drama "Sid" smatra se prvom velikom dramom francuskog klasicizma.

1654. - Abdicirala je švedska kraljica Kristina pod optužbama za rasipništvo i razuzdanost, a na presto je došao Karl X Gustav. Kraljica je ostatak života provela po kulturnim centrima Evrope, a sahranjena je (1689) u crkvi Svetog Petra u Rimu.

1683. - U Oksfordu, u Engleskoj otvoren je prvi javni muzej u svetu "Ešmolien".

1799. - Rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin. Pesnik buntovnog duha često je bio na udaru cenzure, a zbog stihova posvećenih slobodi prognan je iz Moskve na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom ("Evgenije Onjegin", "Kućica u Kolomni", "Pikova dama").

1801. - Mirovnim sporazumom u Badahozu završen je šestogodišnji rat između Španije i Portugala. Portugalija je izgubila deo teritorije istočno od reke Gvadijane.

1861. - Umro je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur (Camillo, Cavur), prvi premijer ujedinjene Italije (1861). Jedan je od osnivača lista "Il risorgimento" (1847) u kojem se zalagao za ustavne reforme i oslobađanje Italije od austrijske dominacije.

1868. - Rođen je Robert F. Skot (Robert F. Scott), engleski istraživač Južnog pola.

1871. - Nemačka je anektirala Alzas, nakon poraza Francuske u francusko-pruskom ratu.

1875. - Rođen je nemački pisac Tomas Man (Thomas Mann), jedan od najznačajnijih nemačkih i svetskih književnika u 20. veku. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929 ("Budenbrokovi", "Čarobni breg", "Doktor Faustus", "Smrt u Veneciji" "Mario i mađioničar").

1901. - Rođen je indonežanski državnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1949-65), pod čijim je rukovodstvom zemlja stekla nezavisnost, jedan od lidera Pokreta nesvrstanosti zemalja.

1903. - Rođen je jermenski kompozitor Aram Iljič Hačaturijan, koji je u svom delu spojio elemente folklorne muzike Jermenije sa savremenom evropskom muzikom ("Igre sablji", "Gajane").

1933. - U Nju Džersiju je otvoren prvi auto bioskop, koji je mogao da primi 400 automobila.

1944. - Savezničke snage u Drugom svetskom ratu iskrcale su se u Normandiji u najvećem desantu u istoriji, nazvanom "D-Day".

1945. - Ruske snage su na kraju Drugog svetskog rata, pronašli telo Adolfa Hitlera.

1949. - Objavljena je knjiga Džordža Orvela "1984", vizija sveta kojim vlada Veliki Brat.

1954. - Prenosom manifestacije "Festival cveća" iz Švajcarske počela je s radom Evrovizija, televizijska mreža evropskih zemalja.

1956. - Rodjen je Bjorn Borg, uspešni švedski teniser.

1961. - Umro je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (Carl), začetnik kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog - individualno i kolektivno ( "Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima").

1966. - Američka vasionska letelica Džemini (Gemini) 9, uspešno je napravila 45 krugova oko Zemlje.

1967. - Egipat je zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja izraelsko-arapskog rata, pošto je Izrael zauzeo Gazu.

1972. - U eksploziji u rudniku uglja u Rodeziji je poginuo 431 rudar.

1981. - U najtežoj nesreći u istoriji železnice poginulo je najmanje 800 ljudi kad je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar u Indiji.

1982. - Izrael je počeo invaziju Libana u nastojanju da istera pripadnike Palestinske oslobodilačke organizacije.

1984. - U sukobu vojske i ekstremističkih Sika koji su se zabarikadirali u kompleks "Zlatnog hrama" u Amricaru, prema indijskim vojnim izvorima poginulo je najmanje 250 Sika i 47 vojnika. Pojedini mediji su objavili da je poginulo oko hiljadu ljudi.

1985. - Izrael je posle trogodišnje okupacije povukao veći deo snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje.

1988. - Britanski princ Čarls (Charles) svrstan na listu od 130 najvećih ekscentrika.

1989. - Umro je iranski religiozni i političi lider, Ajatola Homeini, koji je sproveo iransku muslimansku revoluciju svrgavanjem šaha Reze Pahlavija.

1994. - Srušio se kineski avion koji je leteo na unutrašnjoj liniji iz turističkog centra Sijan. Poginulo je svih 160 putnika i članova posade.

1995. - U Južnoj Africi je ukinuta smrtna kazna.

2000. - Ferenc Madl postao je novi predsednik Mađarske.

2001. - Poslanik Liberalnog saveza Vesna Perović postala je predsednica Skupštine Crne Gore, kao prva žena u istoriji Crne Gore izabrana na tu funkciju.

2001. - Francuskinja Mari Bremont, za koju se verovalo da je najstarija osoba na svetu, umrla je u snu u 115-oj godini života.

2002. - Indijske snage bezbednosti ubile su Mohameda Rafika Lonea (Mohamed Rafilj Lone), vođu islamske pobunjeničke grupe Harkat-ul-Džehadi (Jehadi), koja se bori za pripajanje indijske provincije Kašmir Pakistanu.

2003. - Žena, bombaš samoubica, usmrtila je sebe i još najmanje 17 ljudi, ulazeći u autobus u ruskoj republici Osetija, koja se graniči sa Čečenijom.

2003. - UN i Kambodža potpisale su ugovor o formiranju specijalnog suda u kome će se suditi vođama koji su 70-tih godina izvršili genocid nad Crvenim Kmerima.

2004. - Vlada izraelskog premijera Arijela Šarona (Ariel Sharon) odobrila je plan o povlačenju izraelskih snaga iz pojasa Gaze.

2004. - Nemački kancelar Gerhard Šreder (Schroeder) prisustvovao je svečanom obeležavanju 60-godišnjice iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. To je prvi put da i Nemačka učestvuje na takvoj proslavi.

**Rock'n'Roll Nigger** · 07.06.2008 00:20

1494. - Portugal i Španija potpisale su sporazum u Tordesiljasu o podeli Novog sveta. Granicu je odredio papa Aleksandar VI da bi sprečio sukobe kolonijalnih sila. U 17. i 18. veku u borbu za kolonije umešali su se Englezi i Holanđani koji nisu poštovali papinu podelu.

1502. - Rođen Ugo Buonkompanjo (Buoncompagno), papa Grgur XIII (Gregorius) od 1572. do 1585. Reformisao je Julijanski kalendar (1582), koji je kasnije po njemu nazvan Gregorijanski.

1523. - Nakon pobede nad Dancima, Gustav Vasa (Gustaf) proglašen je, kao Gustav I, kraljem Švedske. Time je ukinuta Kalmarska unija formirana 1397. između Švedske, Danske i Norveške.

1848. - Rođen je francuski postimpresionistički slikar Pol Gogen (Paul Gauguin), čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj ekspresionizma i na formiranje fovizma ("Materinstvo", "Beli konj", "Plemkinja", "Dve devojke s Tahitija").

1848. - Umro je ruski književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač ruske realističke estetike. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog "naturalna škola", a kao uzor isticao je Gogoljeva dela ("Pismo Gogolju", "Književne maštarije").

1861. - U američkom gradu Nju Orleansu izvedena je prva predstava striptiza.

1862. - SAD i Velika Britanija su potpisale sporazum o suzbijanju trgovine robljem.

1896. - Rođen je mađarski državnik Imre Nađ (Nagy), premijer od 1953. do oktobra 1956, kada je u Mađarskoj izbila antikomunistička pobuna. Pobuna je ugušena sovjetskom intervencijom, a Nađ je uhapšen i osuđen na smrtnu kaznu koja je izvršena u junu 1958.

1898. - Social-Demokratska Stranka Amerike održala je svoju prvu konvenciju.

1905. - Norveški parlament (Storting) doneo je odluku o raskidu unije sa Švedskom i svrgnuo s prestola kralja Oskara I koji se protivio toj odluci. Za novog kralja izabran je danski princ Karl (Carl) pod nazivom Hakon VII (Haakon).

1920. - Rođen je francuski političar i publicista Žorž Marše (Georges Marchais), generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. i, uz Enrika Berlinguera (KP Italije) i Santijaga Karilja (KP Španije), jedan od protagonista reformi u komunističkom pokretu u Zapadnoj Evropi početkom osamdesetih godina prošlog veka (evrokomunizam).

1921. - Otvoren je prvi parlament Severne Irske.

1929. - Ponovo je uspostavljena Papska država (Vatikan) u Rimu. Crkvena država prestala je da postoji 1870. kada je sa gradom Rimom inkorporirana u ujedinjenu Italiju.

1935. - Umro je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je razne oblasti hemije, a najvažniji su njegovi radovi iz organske hemije i elektrosinteze.

1935. - Umro je ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin, koji je metodom aklimatizacije uzgajio nove otporne vrste južnih biljaka (trešnja, kajsija, vinova loza) i na taj način proširio njihov areal prema severu.

1939. - Kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta došli su u posetu SAD. To je bila prva poseta britanskog monarha ovoj zemlji.

1940. - Rodjen je Tom Džons (Jones), britanski pevač iz Velsa koji se proslavio širom sveta.

1942. - Okončana je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu; Počeo je nemački napad na Sevastopolj.

1948. - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku, ne želeći da potpiše novi ustav prema kojem su komunisti preuzeli vlast u zemlji.

1965. - Maroko, država na severu Afrike, ponovo je postala monarhija.

1971. - Sovjetski vasionski brod "Sojuz II" spojio se u zemljinoj orbiti sa svemirskom stanicom "Saljut".

1973. - Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant (Willy Brandt) doputovao je u Izrael, u prvu posetu jednog zapadnonemačkog lidera ovoj zemlji.

1974. - U Ivanjici je puštena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za međukontinentalne telefonske linije i TV programe. Stanica je unistena u napadu na Jugoslaviju 1999.

1980. - Umro je Henri Miler (Henry Miller), jedan od najpoznatijih američkih pisaca. Najpoznatija dela "Rakova obratnica" (1934) i "Jarčeva obratnica" (1939), dugo zabranjivane u SAD, objavio je u Parizu, gde je radio kao novinar.

1981. - Izraelski avioni su razorili irački nuklearni reaktor "Osirak" blizu Bagdada.

1988. - U Bangladešu je islam proglašen državnom religijom, a jake policijske snage stavljene su u stanje pripravnosti da bi sprečile proteste protivnika ove odluke.

1990. - Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je zabranu prodaje kompjutera i telekomunikacione opreme SSSR-u dok Moskva ne otpočne pregovore o nezavisnosti Litvanije.

1992. - Sedam dana nakon poslednjeg dogovora o prekidu vatre, borbe na bosansko-hercegovačkom ratištu su nastavljene. U Sarajevu su artiljerijski dueli trajali po dvadest sati.

1993. - U saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj poginuo je jedan od vrhunskih svetskih košarkaša Dražen Petrović (28), koji je bio i jedan od najboljih hrvatskih košarkaša svih vremena i državni reprezentativac bivše Jugoslavije.

1996. - Vojna hunta Mjanmara (bivša Burma) donela je zakon kojim je onemogućila rad Nacionalne lige za demokratiju, glavne opozicione partije pod vođstvom Aung San Su Ći (Suu Kyi), dobitnice Nobelove nagrade za mir.

1998. - Jake policijske snage Republike Srbije rasturile su u Prištini proteste kosovskih Albanaca koji su 57. dan uzastopno protestovali protiv srpskih vlasti pod motom "Kosovo-najveći zatvor na svetu".

1999. - U Indoneziji su održani demokratski parlamentarni izbori, prvi put nakon 40 godina.

2000. - U Kolombu, glavnom gradu Šri Lanke poginule su 22 osobe, među kojima i jedan ministar, a oko 600 je ranjeno kada je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv na proslavi Dana ratnih heroja u tom gradu.

2001. - Bivši argentinski predsednik Karlos (Carlos) Menem stavljen je u kućni pritvor, zbog navodne trgovine oružjem. Šest meseci kasnije ukinut mu je pritvor u nedostatku dokaza da je bio na čelu te ilegalne trgovine.

2005. - Apelacioni sud u Santiagu ukinuo je imunitet bivšem čileanskom predsedniku Augustu Pinočeu (Pinochet), čime je otvoren put da mu se sudi za finansijske malverzacije i prebacivanje novca na njegove tajne bankarske račune u SAD.

**Rock'n'Roll Nigger** · 08.06.2008 00:55

632. - U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na "Kuranu". Sproveo je političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.

1625. - Rodjen je italijanski astronom, Đovani Kasini (Giovanni Cassini).

1695. - Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens (Christiaan Huygens). Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti (Hajgensov princip) i konstruisao časovnik sa klatnom.

1809. - Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn (ThomasPaine), autor dela "Zdrav razum" i "Američka kriza" u kojima je podržao "Deklaraciju nezavisnosti" američkih kolonija.

1810. - Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman (Schumann),jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma ("Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).

1871. - Austrougarski car Franc Jozef I (Franz Josef) objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.

1876. - Umrla je francuska književnica Žorž Sand (George),preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča ("Indijana", "Lelija", "Đavolja bara", "Majstori trubači", "Povest mog života"). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.

1883. - Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.

1916. - Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik (Francis Henry Compton Crick), dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921. - Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uzpomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predsednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.

1929. - Margaret Bondfild (Bondfield) je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.

1940. - Nemačke krstarice "Šarnhorst" i "Gnajsenau" su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona "Glorijus" i razarače "Ardent" i "Akasta". Poginulo je više od 1.500 ljudi.

1941. - Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942. - Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1943. - Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović (Mika Alas), osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.

1946. - Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman (Hauptmann), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. ("Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima").

1965. - Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.

1969. - Španija je zatvorila granicu prema Gibraltaru.

1975. - SSSR je lansirao vasionsku letelicu Venera 9 ka planeti Veneri.

1986. - Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm (Waldheim) izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

1990. - U Čehoslovačkoj su održani prvi slobodni izbori, posle 44 godine.

1993. - U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske (Bousquet), šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1995. - Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O'Grejdija (Scott O'Grady), čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998. - Umro je nigerijski general Sani Abača (Abacha), a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.

2001. - Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina počinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je u decembru da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2001. - U jednoj školi u Ikedi (Japan) mentalni bolesnik usmrtio je nožem osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. To je najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995. kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju 1995. umrlo 12, a hiljade osetilo poledice trovanja.

2004. - Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

**Rock'n'Roll Nigger** · 09.06.2008 03:36

68. - Rimski car Neron izvršio je samoubistvo nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem naroda i osudio na smrt.

1357. - U Pragu na Vltavi počela je gradnja kamenog mosta koji je dobio naziv Karlov most po imenu tadašnjeg imperatora Nemačko-rimskog carstva i češkog kralja Karla IV. Prema predanju, datum početka gradnje odredili su astrolozi.

1462. - Poslednji bosanski kralj Stjepan Tomašević, uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, otkazao je danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina (Matyias Corvin). Turci su 1463. osvojili Bosnu i pogubili kralja Stjepana.

1672. - Rođen je Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki), ruski car od 1682. do 1725, reformator ruske države i društva. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1781. - Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson (George Stephenson), konstruktor lokomotiva. U Njukaslu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva ("Locomotion") vukla je 1825. na pruzi Stokton-Darlington prvi putnički voz na svetu.

1815. - Završen je Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama. Predstavnik Srba u Beču, prota Matija Nenadović, pokušao je preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali zbog protivljenja Austrije i Engleske nije uspeo.

1870. - Umro je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens (Charles John Huffam Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1874. - Umro je indijanski vojskovođa Kočiz (Cochise), poglavica apačkog plemena Čirikahua, vođa Indijanaca u borbama sa belim naseljenicima i američkom vojskom na jugozapadu SAD.

1875. - Na brdu Gradac kod Nevesinja izbio je jedan od prvih većih sukoba Hercegovaca sa Turcima u Bosansko-hercegovačkom ustanku (1875-78). Ustanak, nazvan "Nevesinjska puška", brzo se širio i za mesec dana zahvatio je i Bosansku krajinu.

1892. - Rođen je američki kompozitor Kol Porter, autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film.

1898. - Potpisan je sporazum kojim je Kina ustupila Velikoj Britaniji Hong Kong na period od 99 godina. Hong Kong je vraćen Kini 1. jula 1997.godine.

1914. - U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata je prenet u park na Studentskom trgu.

1923. - U Bugarskoj je državnim udarom oborena vlada premijera Aleksandra Stamboliskog, lidera Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni.

1928. - Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao je penicilin. Njegovo otkriće iskorišteno je tek 10 godina kasnije kada su ga Hauard Flori (Howard Florey) i Ernst Čejn (Chain) primenili kao prvi antibiotik. Fleming, Flori i Čejn su 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

1931. - The rocket-fueled aircraft design was patented by Robet Goddard

1945. - Jugoslavija je s Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Julijska krajina podeljena na dve okupacione zone - "A" i "B". Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.

1959. - Porinuta je u more prva američka podmornica koja je u svom naoružanju nosila balističke projektile.

1972. - Američki bombarderi su napali Hanoj i Hajfong. To je bilo najžešće bombardovanje Severnog Vijetnama od početka Vijetnamskog rata.

1991. - Od posledica erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima poginulo je oko 100 ljudi, a 250.000 je ostalo bez domova.

1995. - Kolumbijska policija je uhapsila vođu kartela Kali Hilberta Rodrigesa Orehuelu (Gilberto Rodriguez Orejuela), šefa najvećeg svetskog sindikata droge.

1999. - Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time su okončani vazdušni udari NATO-a na SRJ, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage, među kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO-a. Sa povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.

1999. - Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 ljudi je ubijeno, a oko 5.000 ranjeno u napadima NATO-a na SR Jugoslaviju, koji su počeli 24. marta. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

2000. - Savet bezbednosti UN produžio je mandat mirovnim snagama UN na Kosovu, ne obazirući se na zahtev SR Jugoslavije da se te snage povuku.

2000. - Umro je američki vajar Džordž Sigal (George), jedan od najpoznatijih predstavnika pop-arta.

2001. - Pakistanski sud osudio je bivšu premijerku Benazir Buto na tri godine zatvora, zbog odbijanja da se pojavi u sudu pred kojim je optužena za korupciju.

**Rock'n'Roll Nigger** · 10.06.2008 05:50

1190. - Rimsko-nemački car Fridrih I Barbarosa (Friedrich Barbarossa) utopio se u reci Salef u Maloj Aziji na povratku iz Trećeg krstaškog rata.

1610. - Prvi holandski doseljenici iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka. Holanđani su 1626. za nekoliko bala tkanine i jeftinu bižuteriju otkupili od Indijanaca ostrvo i na njegovom južnom delu podigli naselje Novi Amsterdam.

1719. - Rimsko-nemački car Karlo VI proterao je Špance sa Sicilije.

1793. - U Parizu je otvoren prvi javni zoološki vrt, "Žarden de Plant".

1819. - Rođen je francuski slikar Gistav Kurbe (Gustave Courbet). Kao osnivač realističke škole u vreme krutog akademizma, smatra se najrevolucionarnijim slikarom 19. veka ("Atelje", "Tucači kamena", "Talas", "Pogreb u Ornanu").

1832. - Rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto (Otto), izumitelj četvorotaktnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem (umro 1876.).

1836. - Umro je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper (Marie Ampere), osnivač elektrodinamike.

1868. - U Beogradu, u Košutnjaku ubijen je srpski knez Mihailo Obrenović (1839-42. i 1860-68). Vladao je autokratski, a kao pristalica prosvećenog apsolutizma izvršio je značajne reforme i državnoj upravi i vojsci, evropeizovao zemlju, osnovao Narodni muzej i Narodno pozorište u Beogradu. Nasledio ga je Milan Obrenović.

1898. - Američke trupe izvršile su, u špansko-američkom ratu, invaziju na Kubu.

1909. - Prvi put je upotrebljen signal S.O.S. kada je linijski brod "Slavonija" kompanije Kjunard, doživeo brdolom na Azorskim ostrvima.

1915. - Rođen je američki pisac Sol Belou (Saul Bellow), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1976. ("Henderson, kralj kiše", "Čovek na klackalici", "Žrtva", "Ne propusti dan", "Pustolovine Ogija Marča").

1922. - Rođena je američka filmska glumica i pevačica Džudi Garland (Judy), koja se proslavila već kao devojčica ulogom u filmu "Čarobnjak iz Oza".

1923. - Rođen je britanski medijski magnat češkog porekla Jan Ludvik Hoh (Hoch), poznat kao Jan Robert Maksvel (Ian, Maxwell). Poginuo je 1991. kada je pao u vodu sa svoje luksuzne jahte na Kanarskim ostrvima.

1923. - Umro je francuski pisac Pjer Loti (Pierre) ("Islandski ribar", "Lotijeva ženidba", "Roman jednog spahije")

1924. - Fašisti su kidnapovali, a potom ubili Đakoma Mateotija (Giacomo Matteotti), lidera italijanskih socijalista.

1934. - Umro je engleski kompozitor Frederik Delijus (Frederick Delius), poznat po simfonijama "Pariz - pesma velikog grada" i "Brigg Fair" i kompozicijama "Misa života" i "Rekvijem" inspirisane delom Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche).

1934. - "Rođen" je Paja Patak (Donald Duck), jedan od najpopularnijih likova u stripovima američkog crtača, filmskog animatora i producenta Volta Diznija (Walt Disney).

1940. - Italija je, kao saveznik Nemačke u Drugom svetskom ratu, objavila rat Francuskoj i Velikoj Britaniji.

1942. - Nemci su u Drugom svetskom ratu potpuno uništili češko selo Lidice za odmazdu zbog atentata na nacističkog protektora Češke i Moravske i jednog od najznačajniji Hitlerovih saradnika Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich). Atentat su 27. maja izvršili Jozef Gabčik i Jozef Kubiš, češki komandosi-padobranaci poslati iz Velike Britanije.

1943. - U SAD je patentirana 'hemijska olovka', olovka sa kuglicom u vrhu (ballpoint pen).

1946. - Umro je američki bokser Džek Džonson (Jack Johnson), prvi crnac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.

1950. - Zapad je odbio sovjetski plan da ujedini Istočnu i Zapadnu Nemačku.

1967. - Završen je šestodnevni izraelsko-arapski rat u kojem je Izrael zauzeo teritorije Sirije, Jordana i Egipta, koje uključuju istočni Jerusalem, Zapadnu obalu, Gazu i Sinajsko poluostrvo; SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom.

1967. - Umro je američki filmski glumac Spenser Trejsi (Spencer Tracy), prvi glumac koji je dve godine uzastopno dobio Oskara za filmove "Hrabri kapetan" 1937. i "Grad dečaka" 1938.

1970. - U Jordanu je najmanje sto ljudi ubijeno u sukobu vladinih snaga s palestinskim gerilcima.

1971. - SAD su ukinule 20-godišnji embargo na trgovinu sa Kinom.

1979. - Ordžano je prvo zasedanje Evropske skupštine.

1986. - Muzičar Bob Geldof je dobio zvanje počasnog viteza, i titulu 'Ser' od britanske kraljice zbog svojih akcija pomoći trećem svetu.

1990. - Peruanski političar japanskog porekla Alberto Fuđimori (Fujimori) pobedio je na predsedničkim izborima u Peruu književnika Marija Vargasa Ljosu (Mario, Llosa).

1990. - Na prvim višestranačkim parlamentarnim izborima u Čehoslovačkoj od 1946. pobedio je Građanski forum, koji je osnovao književnik Vaclav Havel; u Bugarskoj je izbornu pobedu odnela Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti).

1996. - Predstavnici čečenskih separatista i Rusije potpisali su sporazum kojim su utvrđene osnove za okončanje 18-mesečnog rata u Čečeniji.

1997. - Po nalogu lidera Crvenih Kmera Pola Pota ubijen je jedan od njegovih najbližih saradnika Son Sen i 11 članova njegove porodice.

1998. - Protestom u Prištini, na kojem su zatražili dolazak snaga NATO na Kosovo, kosovski Albanci prekinuli su svakodnevne polučasovne protestne šetnje, koje su pod motom "Kosovo-najveći zatvor na svetu", organizovali tokom dva meseca. Protesti sa istim zahtevom održani su i u Tirani i Skoplju.

1999. - NATO je prekinuo bombardvanje SR Jugoslavije nakon što su se prve jedinice Vojske Jugoslavije, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog prethodnog dana u Kumanovu, povukle sa Kosova; predsednik SRJ Slobodan Milošević saopštio je da je tokom agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju poginulo 462 pripadnika VJ i 114 policajaca.

2000. - U Damasku je umro Hafez el Asad, predsednik Sirije od 1971. Za novog predsednika izabran je 11. jula njegov sin Bašar el Asad.

2001. - Medijski magnat, Silvio Berluskoni, po drugi put je postao premijer Italije, nakon što je njegova partija osvojila 30 procenata glasova više od bilo koje druge partije. Njegova vlada je 59-ta italijanska vlada, od II svetskog rata.

2002. - Umro je Džon Goti (John Gotti), američki mafijaški bos. Njegov život, pun luksuza i brutalnih zločina, prekinut je 1990. godine, kada je uhapšen.

2003. - U Torontu (Kanada) je prvi put, legalno, sklopljen brak između dva homoseksualca u toj zemlji.

2004. - Umro je čuveni bluz i džez kantautor Rej Čarls (Ray Charles). Dobitnik je 12 muzičkih nagrada "Gremi", među kojima su i za najbolju pesmu, koje je dobio tri puta za redom, za "Hit the Road Jack", "I Can't stop loving you" i "Busted".

**Rock'n'Roll Nigger** · 11.06.2008 01:20

1509. - Engleski kralj Henri VIII (Henry) venčao se s prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom (Catherina of Aragon). Zbog odbijanja pape da kasnije poništi taj brak, kralj je raskinuo sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.

1572. - Rođen je engleski pesnik i dramski pisac Bendžamin Ben Džonson (Benjamin Jonson), koji je slavu stekao alegorijskim igrokazima. Taj specifični vid teatra, nazvan "dvorska maska", potiče iz srednjeg veka, a u prvoj polovini XVII veka doživeo je procvat na dvoru Stjuarta. U svetsku književnost ušao je satiričnom komedijom "Valpone ili Lisac" koja se i danas izvodi.

1727. - Umro je britanski kralj Džordž I (George), prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije (1714-27). Tokom njegove vladavine učvršćena je vlast ministarskog kabineta.

1776. - Rođen je engleski slikar Džon Konstebl (John Constable),jedan od tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Među prvima je izašao iz ateljea i slikao neposredno u prirodi unoseći u slikarstvo do tada još nepoznatu poeziju atmosfere. Smatra se pretečom Vilijema Ternera (William Turner) i francuskih impresionista.

1859. - Umro je austrijski državnik princ Klemens Meternih(Metternich), najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio šef diplomatije (1809-21) i kancelar Austrije (1821-48). Smatra se oličenjem apsolutizma. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1864. - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus(Richard Straus), direktor Bečke opere. Predstavnik je poznog romantizma, mada dela iz poslednjeg stvaralačkog perioda korespondiraju sa umetničkim pravcima 20. veka ekspresionizmom i neoklasicizmom ("Til Ojlenšpigel", "Saloma", "Kavaljer s ružom").

1880. - Rođena je američka pacifistkinja Dženet Renkin(Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubeđeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.

1891. - Velika Britanija i Portugalija su potpisale konvenciju o podeli interesnih sfera severno i južno od reke Zambezi u Africi, kojom je Njasalend (sadašnji Malavi) postao britanski protektorat.

1895. - Rođen je ruski državnik Mihail Aleksandrovič Bulganjin,učesnik Oktobarske revolucije, ministar oružanih snaga SSSR (1947-49), predsednik Ministarskog veća od februara 1955. do marta 1958. kada ga je na tom položaju zamenio Nikita Sergejevič Hruščov. Kao protivnik destaljinizacije smenjen je sa svih položaja.

1910. - Rođen je francuski okeanograf Žak Iv Kusto (Jacques-Yves Cousteau), pronalazač ronilačkog aparata "vodena pluća" (aqualung) i kamere za podvodno snimanje. Dobitnik je tri Oskara i Zlatne palme u Kanu 1956. za film "Svet tišine", koji je snimio sa Lujom Malom (Louis Malle).

1918. - Italijanski borbeni čamci su u Prvom svetskom ratu uJadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, potopili veliki austrougarski bojni brod "Sent Ištvan".

1935. - Rodjen je Džin Vajlder (Gene Wilder), američki filmski glumac, komičar.

1936. - U Moskvi je uhapšeno, osuđeno na tajnom suđenju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih rukovodilaca, uključujući maršala Mihaila Tuhačevskog. To je bio početak masovne čistke u vojnom vrhu tadašnjeg SSSR-a.

1939. - Rodjen je Džeki Stjuart (Jackie Stewart), vozač Formule I, višestruki pobednik trka.

1949. - Pogubljen je Koči Džodže (Koci Džodže), albanski revolucionar, jedan od osnivača Komunističke partije Albanije i ministar unutrašnjih poslova od 1946. Džodže je na montiranom, staljinističkom procesu optužen da je jugoslovenski špijun.

1955. - Na automobilskoj trci "24 sata Le Mana" poginulo je 80 i povređeno više od 100 ljudi posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledalište.

1959. - Prvi put je prikazan hoverkraft, vozilo koje se kreće po suvom i po vodi, na vazdušnom jastuku.

1963. - Vijetnamski budistički kaluđer Kvang Duk (Quang Duc)spalio se u Sajgonu (Ho Ši Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste.

1970. - Umro je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski,član, a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917. Emigrirao je 1918. u Francusku, a od 1940. živeo je u SAD.

1970. - Poslednji američki vojnik napustio je vazduhoplovnu bazu "Vilus" u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija (Muammar, Gaddafi), koji je 1. septembra 1969. oborio kralja Idriza I.

1970. - Posle jednonedeljnih okršaja u Jordanu, kralj Husein i palestinski gerilci potpisali su sporazum o primirju.

1979. - Umro je američki filmski glumac Džon Vejn (John Wayne),zvezda vestern filmova ("Poštanska kočija", "Alamo", "Rio Bravo").

1981. - U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji Kermanpoginulo je najmanje 1.500 ljudi.

1984. - Umro je italijanski političar Enriko Berlinguer (Enrico),generalni sekretar Komunističke partije Italije (1972-84). Protagonist "evrokomunizma" i strategije "istorijskog kompromisa", bio je 12 godina na čelu najveće komunističke partije u zapadnoj Evropi. Oslobodio je KP Italije od sovjetskog uticaja, ali i pored velike popularnosti nije uspeo dovesti komuniste na vlast u Italiji.

1990. - Umro je srpski istoričar Vasa Čubrilović, učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanada 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija.

1999. - Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo je do velike napetosti kada je ruski bataljon neočekivano prešao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava međunarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.

2000. - Policija UN na Kosovu saopštila je da je tokom godinu dana, koliko su međunarodne snage stacionirane na Kosovu, ubijeno više od 500 ljudi, među kojima najviše Srba.

2001. - SR Jugoslavija je postala član Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu. Na skupštini banke izvršena je i podela akcija, zlata i deviznih sredstava bivše SFRJ koje su u toj banci bile pohranjene.

2001. - U američkom federalnom zatvoru u Indijani pogubljen je Timoti Makvej. Makvej je osuđen na smrtnu kaznu zbog bombaškog napada na federalnu zgradu u Oklahoma sitiju u aprilu 1995, kada je poginulo 168 ljudi.

2003. - U eksploziji bombe koju je aktivirao bombaš samoubica, na otvorenoj pijaci u centralnoj jerusalemskoj ulici Džafa, poginulo je 17, a povređeno 100 osoba. Odgovornost za taj napad preuzeo je teroristički pokret Hamas.

2004. - Specijalna komisija vlade Republike Srpske priznala je da je u Srebrenici učinjen zločin nad hiljadama Muslimana 1995. godine.

**Rock'n'Roll Nigger** · 12.06.2008 06:57

1667. - Žan Batist Deni (Jean-Baptiste Denys), lekar Luja XIV,izveo je prvu uspešnu transfuziju krvi petnaestogodišnjem dečaku koristeći krv ovce.

1683. - Turska vojska je počela drugu opsadu Beča. Grad je u septembru iste godine oslobodio poljski kralj Jan Sobjecki

1691. - Ahmed II je na turskom prestolu nasledio sultana Sulejmana III u veoma teškim prilikama za carstvo. Vodio je neuspešne ratove protiv Austrije, Venecije i Rusije i bio prisiljen da prihvati nepovoljne uslove Karlovačkog mira 1699.

1759. - Umro je Vilijam Kolins (William Collins), jedan od najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka ("Veče", "Škotske praznoverice", "Sloboda").

1798. - U pohodu na Egipat Napoleon Bonaparta zauzeo je ostrvo Malta.

1848. - Mađarska vojska napala je Sremske Karlovce, sedište Srbau Ugarskoj, što se smatra početkom mađarsko-srpskog rata 1848. godine.

1849. - Mađari su topovima sa Petrovaradina skoro potpuno uništili Novi Sad braneći se od napada vojske hrvatskog bana Jelačića, koji je kao austrijski oficir imao naređenje da uguši mađarsku revoluciju.

1897. - Rođen je engleski državnik Robert Entoni Idn (Anthony Eden), lider Konzervativne stranke od 1955, ministar inostranih poslova (1935-38; 1941-45; 1951-55), premijer (1955-57). Pod pritiskom javnog mnenja, zbog britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat u novembru 1956, podneo je ostavku i povukao se iz javnog života.

1898. - Tokom Američko-španskog rata lider filipinskog revolucionarnog pokreta general Emilio Aginaldo (Aguinaldo) proglasio je, uz podršku SAD, nezavisnost Filipina.

1900. - Nemački Rajhstag usvojio je zakon o povećanju nemačke ratne pomorske flote, koja će potom postati jedna od najjačih u svetu.

1917. - Grčki kralj Konstantin I (Constantine) abdicirao je ukorist starijeg sina, princa Aleksandra.

1929. - Rođena je Ana Frank (Anne), autor dnevnika o stradanju Jevreja u okupiranom Amsterdamu u Drugom svetskom ratu, koji je pisala u tajnom skrovištu. Ubijena je u martu 1945. u nacističkom logoru Bergen-Belzen. Od porodice Frank rat je preživeo jedino Anin otac.

1934. - Vlada Bugarske, koja je došla na vlast prevratom u maju 1934, zabranila je političke partije.

1936. - Na Malom Kalemegdanu u Beogradu otvoren je Zoološki vrt,u kojem je do 1941. sakupljeno oko 1.200 životinja.

1964. - Nelson Mandela, Volter Sisulu (Walter) i još šest vođa antirasističkog pokreta u Južnoj Africi, osuđeni su na doživotnu robiju.

1976. - U državnom udaru u Urugvaju oboren je predsednik Huan Bordaberi (Juan Bordaberry) i počela je devetogodišnja vojna diktatura.

1987. - Bivši car Centralno afričke Republike Žan Bedel Bokasa(Jean, Bokassa) osuđen je na smrt zbog zločina izvršenih tokom 13-godišnje vladavine.

1988. - U Bangladešu su izbile demonstracije zbog ustavnog amandmana usvojenog pet dana ranije, kojim je islam postao državna religija.

1991. - Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije na prvim neposrednim predsedničkim izborima u toj zemlji. Drugi predsednički mandat Jeljcin je osvojio u julu 1996, da bi se u decembru 1999. dobrovoljno povukao s vlasti i za svog naslednika predložio Vladimira Putina.

1993. - Američki avioni su bombardovali glavni grad Somalije Mogadiš u pokušaju da unište gerilce generala Mohameda Faraha Aidida (Farrah).

1995. - Umro je italijanski muzičar Arturo Benedeti Mikelanđeli (Benedetti Michelangeli), jedan od najvećih pijanista 20. veka.

1999. - Na Kosovu i Metohiji počelo je razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor), na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

2001. - Makedonija je poništila priznanje Tajvana, koji je priznala dve godine ranije i okrenula se političkoj saradnji sa Kinom.

2001. - Mohamed Rašid Daud Al-Ovali, sledbenik teroriste Osame Bin Ladena, osuđen je u Njujorku na doživotni zatvor, bez prava na žalbu, za ubistvo 213 osoba u eksploziji bombe koju je postavio 1998. u ambasadi SAD u Keniji i učešće u istom terorističkom napadu na ambasadu u Tanzaniji.

2003. - U 88 godini umro je Gregori Pek (Gregory Peck), jedan od poslednjih filmskih velikana njegovog doba. Ostao je upamćen po ulogama u filmovima "Praznik u Rimu", "Džentlmenski sporazum", "Snegovi Kilimandžara". Za ulogu u filmu "Ubiti pticu rugalicu" dobio je Oskara 1962. godine

2003. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom je za godinu dana produženo izuzeće Amerikanaca od Međuarodnog krivičnog suda.

**Rock'n'Roll Nigger** · 13.06.2008 06:00

323. - p.n.e U Vavilonu je umro Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki), jedan od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji. Njegova legendarna ličnost bila je vekovima inspiracija likovnih umetnika i pesnika.

823. - Rođen je francuski kralj Karlo II (Charles), kojem je Verdunskim ugovorom 843. pripao zapadni i srednji deo franačke države (danas Francuska).

1381. - Pod vođstvom Vota Tajlera (Wat Tyler), u engleskim pokrajinama Kent, Norfok, Safok i Kembridžšir počeo je seljački ustanak protiv feudalaca, izazvan visokim porezima.

1811. - Rođen je književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač realističke estetike u ruskoj književnoj kritici. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog "naturalna škola", a kao uzor isticao je Gogoljevo delo ("Pismo Gogolju", "Književne maštarije").

1839. - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan je umro nekoliko nedelja nakon što je izabran za srpskog vladara, a namesnici su pozvali njegovog mlađeg brata Mihaila da preuzme presto.

1865. - Rođen je Irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), uz Šoa (Shawa) i Džojsa (Joyce) jedan od najvećih irskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1923. ("Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Grofica Ketlin", "Žuđena zemlja").

1876. - Srpsko učeno društvo je za prvu ženu akademika izabralo slikarku Katarinu Ivanović.

1886. - Pod misterioznim okolnostima utopio se bavarski kralj Ludvig II (Ludwig), tri dana nakon što je proglašen umobolnim i svrgnut s prestola. Pod njegovim pokroviteljstvom, Rihard Vagner (Richard Wagner) je 1864-85. u Minhenu radio na reformi muzike i drame i izveo svoje čuvene muzičke drame "Tristan i Izolda" i "Nirnbeški majstori pevači".

1897. - Rođen je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi (Paavo), koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Oborio je 29 svetskih rekorda.

1899. - Rođen je meksički kompozitor i dirigent Karlos Čavez (Carlos Chavez), osnivač Simfonijskog orkestra Meksika. U svoje kompozicije uneo je obeležja meksičkog muzičkog folklora i instrumente meksičkih Indijanaca ("India", "Četiri sunca").

1900. - U Kini je počeo tzv. Bokserski ustanak - pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala i domaćih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.

1917. - Sa 14 bombardera tipa "Gota" Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put iz vazduha bombardovali London. Poginule su 162 osobe. Pre toga, napadi na britansku prestonicu su vršeni iz cepelina.

1943. - U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je komandant Treće divizije i član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije Sava Kovačević. Posthumno je proglašen za narodnog heroja.

1944. - Prve nemačke rakete Fau-1 ispaljene su u Drugom svetskom ratu na južnu Englesku. Do kraja rata 1945. na teritoriju Velike Britanije palo je više od 1.000 raketnih bombi, od kojih 660 na London.

1953. - Državnim udarom na vlast u Kolumbiji došao je Gustav Rojas Pinilja (Gustavo, Pinilla), koji je diktatorski vladao do 1957. kada je u Kolumbiji vraćen demokratski režim.

1956. - Poslednji britanski vojnici napustili su bazu kod Sueckog kanala, kojim je Velika Britanija upravljala 74 godine. Upravu nad Kanalom preuzeo je Egipat.

1965. - Umro je jevrejski filozof i teolog Martin Buber, rođen u Austriji. Pred nacistima je 1938. pobegao u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu ("Priče rabi Nahmana", "Ja i ti", "Hasidske priče", "Gog i Magog", "Slike o dobru i zlu").

1982. - Umro je kralj Saudijske Arabije Kalid ibn Abdul Aziz (Khalid). Nasledio ga je brat princ Fahd.

1983. - Američki vasionski brod "Pionir 10" prošao je kroz orbitu Neptuna. To je bila prva letilica sa Zemlje koja je izašla izvan Sunčevog sistema.

1986. - Umro je američki klarinetista Beni Gudmen (Benny Goodmann), najpopularniji muzičar džeza tridesetih godina 20. veka. Jedan je od prvih muzičara među belcima koji se usprotivio rasnoj segregaciji i u svoj džez orkestar, osnovan 1934, uključio i crne muzičare.

1990. - Zbog neuspelog početka razgovora vlasti i opozicije u Srbiji (8. juna), u Beogradu je na Trgu Republike održan prvi protestni miting opozicije protiv vlasti Slobodana Miloševića.

1990. - U Bukureštu su poginule četiri, a ranjeno oko 200 osoba kada je policija pokušala da suzbije proteste studenata koji su se smestili u šatore u centru grada.

1992. - U organizaciji Udruženja kompozitora u Pionirskom parku u Beogradu, ispred zgrade Predsedništva Srbije, održan je "Miting klečanja", u znak protesta protiv ratne politike predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

1994. - Severna Koreja je saopštila da se povlači iz Agencije za atomsku energiju UN i da više neće dozvoliti dolazak njenih inspektora u zemlju.

2000. - U Pjongjangu je počeo istorijski samit dve Koreje na kojem su predsednici južne i severne Koreje Kim Dae-Džung i Kim Džong-Il vodili razgovore o pomirenju dve države. Lideri dve Koreje sastali su se prvi put posle raspada jedinstvene zemlje 1948.

2002. - Na prvim slobodnim izborima u istoriji Avganistana za predsednika te države izabran je Hamid Karzai.

2003. - U Beogradu je uhapšen oficir bivše JNA pukovnik Veselin Šljivančanin i izručen Haškom tribunalu, pred kojim je krajem 1995. optužen za zločine na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara (Hrvatska) 1991. godine.

2003. - U Briselu je usvojen prvi nacrt ustava EU, 46 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma, odnosno osnivanja Unije.

2004 - Na izborima za Evropski parlament (SE) partija nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Schroeder) pretrpela je najveći poraz od II svetskog rata, a francuska opozicija - socijalisti, velikom većinom glasova porazili su konzervativnu partiju predsednika Žaka Širaka (Jacljues Chirac).

2005. - Umro je bivši komunistički lider Portugala Alvaro Kunjal (92), koji je 31 godinu predvodio komuniste. Bio je simbol otpora nekadašnjem fašističkom režimu Antonia Oliveire Salazara.

**Rock'n'Roll Nigger** · 14.06.2008 09:23

1645. - U građanskom ratu u Engleskoj snage parlamentarista pod vođstvom Olivera Kromvela (Cromwell) i Tomasa Ferfaksa (Thomas Fairfaks) porazile su kod Nejzbija rojaliste pod vođstvom princa Ruperta od Palatinejta (of the Palatinate).

1736. - Rodjen je Šarl Kulon (Charles Coulomb), francuski fizičar koji se bavio pojavama iz oblasti elektriciteta. Po njemu je nazvana jedinica za električno punjenje, Kulon.

1777. - Kongres SAD je prihvatio zastavu "zvezda i pruga" kao zvanično državno znamenje

1789. - Engleski kapetan Vilijam Blaj (William Blight), sa 18 pristalica, posle dramatičnog putovanja i više od 3.500 pređenih milja, stigao je na ostrvo Timor blizu Jave. Blaj je 48 dana ranije ostavljen u vodama Tahitija nakon što je pobunjena posada broda "Baunti" preuzela komandu nad brodom

1798. - Rođen je češki istoričar i političar František Palacki (Palacky), vođa češkog preporoda u 19. veku. Kao lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom austroslavizma, za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

1800. - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) porazio je austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji.

1811. - Rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou (Harriet Elizabeth Beecher Stowe), borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autor romana "Čiča Tomina koliba".

1837. - U Napulju je umro italijanski pisac Đakomo Leopardi (Giacomo), najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih pesnika evropske poezije 19. veka ("Silviji", "Dijalozi i eseji" "Zibaldon", dnevnik "Misli").

1894. - Rođena je Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i član više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu "Narodne igre" u sedam tomova.

1904. - Umro je srpski pisac i lekar Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), najpoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti ("Đulići" i "Đulići uveoci").

1924. - Rođen je ruski pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije ("Kako ispiti sunce", "Živeti na zemlji").

1928. - Umrla je Emelin Pankherst (Emmeline Pankhurst), britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru.

1928. - Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto "Če" Gevara (Che Guevara). Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj (Castro) vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.

1936. - Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti ("Makar Čudra", "Mati", "Na dnu").

1940. - Zastava sa kukastim krstom podignuta je na Ajfelovoj kuli dok su trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ulazile u centar Pariza.

1941. - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin, Roosevelt) naredio je zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi.

1943. - U bitci na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je srpski publicista, novinar i prevodilac Veselin Masleša.

1946. - Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd (John Logie Baird), koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.

1962. - Trideset ljudi je uhapšeno povodom neuspelog plana atentata na francuskog predsednika, generala Šarla De Gola.

1962. - U Parizu je osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira.

1966. - Vatikan je objavio aboliciju na Indeks zabranjenih knjiga (Indedž librorum prohibitorum). Popis dela koje katolički vernici po crkvenoj zabrani nisu smeli čitati objavio je 1559. papa Pavle IV.

1967. - SAD su lansirale vasionsku letelicu Mariner 5 ka planeti Veneri.

1968. - Umro je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo (Ljuasimodo), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959 ("Vode i zemlje", "A veče je tu", "Život nije san" "Utopljena oboa").

1986. - Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes (Jorge, Borges), jedan od najvećih i najuticajnijih književnika 20. veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove ("Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga").

1990. - U Bukureštu je 10.000 rudara, uz podršku vlasti kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali protiv vlasti u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i sedišta opozicionih stranaka.

1992. - U Beogradu je prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom; u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo je na manifestaciji "Poslednje zvono" sa porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.

1993. - Tansu Čiler (Ciller) je postala prva žena premijer u istoriji Turske.

1995. - Čečenski pobunjenici izvršili su napad na grad Buđonovsk na jugu Rusije, uzeli 1.500 taoca i zauzeli vladine zgrade. U napadu je poginulo oko 100 ljudi, a taoci su vraćeni nakon pregovora sa ruskim premijerom Viktorom Černomirdinom.

2000. - Italijanske vlasti isporučile su Turskoj Mehmeda Ali Agdžu (Mehmet, Agca) nakon što ga je predsednik Italije pomilovao. Agdža je zbog pokušaja atentata 1981. na papu Jovana Pavla II, proveo 19 godina u italijanskom zatvoru.

2001. - Vlada SR Jugoslavije usvojila je nacrt zakona o saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. Nakon neuspešnih pregovora s koalicionim partnerom Socijalističkom narodnom partijom Crne Gore, nacrt zakona povučen je iz procedure Savezne skupštine 21. juna.

2003. - Na referendumu u Češkoj, 81 odsto građana je glasalo za pristupanje EU.

**Rock'n'Roll Nigger** · 15.06.2008 00:57

1215. - Engleski kralj Džon (John) prihvatio je, pod pritiskom plemstva, dokument Magna Carta Libertatum (Velika povelja slobode) - temelj engleskog državnog uređenja, simbol borbe protiv apsolutizma i jedan od najznačajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne istorije.

1467. - Umro je vojvoda od Burgundije Filip Dobri (Phillippe Le Bon), osnivač Burgundije, države koja je u 15. veku bila rival Francuske, a od 1678. pripada Francuskoj (Bourgogne).

1520. - Papa Lav X (Leo) ekskomunicirao je Martina Lutera (Luther) bulom u kojoj je osudio kao jeres Luterove teze o indulgencijama, o dogmama i uređenju katoličke crkve. Ideje o reformi crkve sistematizovane u 95 teza Luter je 1517. prikovao na vrata Dvorske crkve u Vitembergu, označivši početak raskola katoličke Evrope.

1843. - Rođen je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig (Grieg), koji je, inspirišući se nacionalnim folklorom, afirmisao norvešku muziku u svetu ("Per Gint", "Lirski komadi").

1844. - Čarls Gudjer (Charles Goodyear) je patentirao proces vulkanizacije gume, koji je otvorio novo poglavlje u proizvodnji gumenih proizvoda.

1862. - Na Čukur-česmi u Beogradu turski vojnik ubio je srpskog dečaka što je izazvalo sukobe u gradu. Turci su potom sa beogradske tvrđave, gde je bio smešten njihov garnizon, bombardovali Beograd.

1882. - Rođen je rumunski general i državnik Jon Antonesku (Ion Antonescu), diktator pronemačke vlade u Drugom svetskom ratu. Uveo je zemlju u Trojni pakt i priključio se napadu na SSR 1941. Osuđen je 1946. na smrt kao ratni zločinac i streljan.

1903. - Nakon ubistva Aleksandra Obrenovića u Majskom prevratu, Skupština Srbije izabrala je Petra Karađorđevića za kralja Srbije. Tokom njegove vladavine učvršćen je parlamentarizam i ubrzan privredni i kulturni razvoj zemlje. Povukao se s vlasti 22. juna 1914, a kraljevska ovlašećenja dobio je njegov drugi sin Aleksandar.

1904. - Više od hiljadu ljudi, većinom žena i dece, poginulo je blizu Njujorka u požaru koji je zahvatio brod "General Slokam".

1907. - Počela je Druga haška mirovna konferencija, na kojoj su 44 države, uključujući Srbiju i Crnu Goru, usvojile 13 konvencija o zakonima i običajima ratovanja ("Haške konvencije"). Četvrtom konvencijom osnovan je Stalni arbitražni sud u Hagu.

1919. - Engleski piloti Artur Braun (Arthur Brown) i Džon Olkok (John Alcock) okončali su prvi direktni let preko Atlantika.

1920. - Italijanski inženjer, jedan od osnivača bežične telegrafije Đulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) emitovao je u Engleskoj prvi muzički radio prenos u živo. Bila je to muzička numera čuvene australijske operske pevačice Neli Melba (Nellie).

1940. - Nemačke trupe su probile Mažino liniju kod Sedana. Sistem utvrđenja dugačak 360 kilometara koji su Francuzi izgradili duž granice prema Nemačkoj između dva svetska rata, smatran je remek delom građevinarstva i fortifikacije

1942. - U Drugom svetskom ratu, tenkovske borbe u severnoj Africi izmedju britanskih i nemačkih tenkovskih jedinica su dosegle svoj maksimum.

1958. - Grčka je prekinula vojnu saradnju sa Turskom zbog neslaganja oko ostrva Kipar.

1969. - Nakon povlačenja Šarla de Gola (Charles de Gaulle) s političke scene, za predsednika Francuske izabran je Žorž Pompidu (Georges Pompidou).

1975. - Košarkaši Jugoslavije postali su šampioni Evrope pobedom nad reprezentacijom SSSR u Beogradu.

1977. - U Španiji su održani opšti izbori, prvi posle 1936. godine.

1982. - Argentinske snage na Foklandskim ostrvima predale su se Britancima. Time je okončan rat u kojem je poginulo oko 1000 ljudi.

1988. - Pakistanski predsednik Zija ul Hak (Zia, Halj) objavio je da će islamsko šerijatsko pravo postati vrhovni zakon u Pakistanu.

1991. - Japanski grad Nagano je dobio organizaciju Zimskih olimpijskih igara za 1998. godinu.

1992. - Parlament Japana je, prvi put od Drugog svetskog rata, odobrio angažovanje japanskih vojnika u inostranstvu.

1992. - Srpski književnik Dobrica Ćosić izabran je za prvog predsednika SR Jugoslavije. Za prvog premijera novoformirane države prethodnog dana izabran je američki biznismen srpskog porekla Milan Panić.

1994. - Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, potvrđujući dogovor o međusobnom priznanju i pomirenju nakon vekovnih sukobljavanja Jevreja i rimokatolika.

1995. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o proširenju snaga UN u Bosni trupama za brza dejstva, sastavljenih od 12.000 francuskih, britanskih i holandskih vojnika. Rusija i Kina su se uzdržale od glasanja.

1996. - Umrla je američka pevačica Ela Ficdžerald (Ella Fitzgerald), "kraljica džeza", čuvena po "skat" dijalozima sa velikim džez muzičarima Armstrongom, Elingtonom (Ellington) i Bejzijem (Basie).

2000. - U pokušaju atentata u Budvi je lakše ranjen Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, u to vreme jedne od najvećih opozicionih političkih stranaka u Srbiji.

2000. - Rimsko-katolički biskup, Augustin Misago, optužen za saučesništvo u masakru više od pola miliona stanovnika Ruande 1994. i genocid, oslobođen je optužbi i pušten na slobodu.

2001. - Kraj Petrovog Sela kod mesta Kladovo otkrivena je masovna grobnica u kojoj je zakopano oko 30 tela za koja se pretpostavlja da su žrtve rata na Kosovu u prvoj polovini 1999.

2001. - Šangajska petorka - Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan su nakon prijema Uzbekistana u članstvo preimenovali svoju organizaciju u Šangajska Organizacija za saradnju (SCO), regionalnu organizaciju za borbu protiv islamskog militarizma.

2003. - Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.

2003. - Umro je američki glumac Hjum Kronin (Hume Cronyn), čija je karijera na Brodveju i u Holivudu trajala preko šest decenija. Na filmu je debitovao ulogom u Hičkokovom filmu "Senka sumnje" 1943. godine, a zapažene uloge imao je u filmovima "Poštar uvek zvoni dvaput", "Dvanaest ljutih muškaraca" i "Čaura".

Dogodilo Se Na Danasnji Dan

LinkBack

Thread Tools

Display

Dogodilo Se Na Danasnji Dan

19. maj / 19. svibanj

20. maj / 20. svibanj

21. maj / 21. svibanj

22. maj / 22. svibanj

23. maj / 23. svibanj

24. maj / 24. svibanj

25. maj / 25. svibanj

26. maj / 26. svibanj

27. maj / 27. svibanj

28. maj / 28. svibanj

29. maj / 29. svibanj

30. maj / 30. svibanj

31. maj / 31. svibanj

1. juni / 1. lipanj

2. juni / 2. lipanj

3. jun / 3. lipanj

4. jun / 4. lipanj

5. jun / 5. lipanj

6. jun / 6. lipanj

7. jun / 7. lipanj

8. jun / 8. lipanj

9. jun / 9. lipanj

10. jun / 10. lipanj

11. jun / 11. lipanj

12. jun / 12. lipanj

13. jun / 13. lipanj

14. jun / 14. lipanj

15. jun / 15. lipanj

Similar Threads

Dogodilo se na danasnji dan

Bookmarks

Bookmarks

Posting Permissions