Mitovi Ex-Yu

Fića

Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije "automobil".
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje.
Kupovina "F." je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog "F." vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu: 1. ritualno pranje; 2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU"; 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama. U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštačkog krzna, na šta su vozači fiće jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku "Pazi!"), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima "Panoramic", nisu uspeli.


Čitanka

Popratni udžbenik za nastavu iz srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog jezika na čijoj je prvoj strani uvek bila slika druga Tita sa pionirima. Uglavnom ispunjen pesmama koje su se recitovale napamet. Obično je čitanku otvarala neka pouka ili mudra izreka, kao na primer "Gvožđe se kuje dok je vruće", "Bez muke nema nauke" i sl. Čitanka koju smo (bar u Beogradu) imali u prvom razredu osnovne škole, imala je na prvim stranama pokraj Titove slike sledeću sadržinu:
- Mama, u kom preduzeću radi drug Tito?
(mama odgovara):
- Drug Tito radi i tamo gde se kuje, i tamo gde se lije, i tamo gde se sadi, i tamo gde se gradi...ali drug Tito najviše radi u preduzeću gde se gradi mir!


NNNI

"Ništa nas ne smije iznenaditi" - aktivnosti i vežbe u sklopu ONO i DSZ za odbranu od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja. Prilika da se razni frustrirani tipovi iskažu kao komandni kadar u preduzeću, gradu i sl. Ponegde je skraćeno nazivana samo ENENI.
Jedna objava iz tog perioda: "Vežba NNNI odlaže se za iduću nedelju zbog iznenadne kiše."


Tapke

Popularna dečja igra sa sličicama. Sastoji se u tome da se (uglavnom) dečaci koji imaju duplikate samolepljivih sličica (sportisti, klubovi, automobili i sl.; najpoznatija marka italijanskih sličica: Figurine Panini) koje skupljaju za album izdvoje, a potom u školskim prostorijama ili dvorištu igraju "tapke". Igra se udvoje tako što svako da po jednu sličicu, prevrnu se licem prema podu, pa se poluotvorenim dlanom lupi po sličicama. Pobednik je onaj koji ih prevrne na lice i odnosi obe sličice. Srodni termin: "menjaža".


Znanje-imanje

Popularna emisija za poljoprivrednike i ljubitelje sela. Nedeljom pre ručka kada je "cela porodica na okupu". Direktni prenosi. Takmičenja sela iz cele SFRJ u svemu i svačemu. Između kviza muzičke numere i skečevi. Skečevi izgledaju tako što dva popularna glumca sa obaveznim šajkačama stoje za mikrofonom i nadmeću se u duhovitostima po principu čuvene radio-emisije " Selo veselo". Žene su se najčešće takmičile u ručnim radovima, muškarci u znanju iz svih drugih oblasti. Postati selo-domaćin bila je stvar prestiža širom zemlje. Sela domaćini dobijala su asfalt i renovirani dom kulture gde se takmičenje obavezno održavalo.
Kultni likovi: Zaharije Trnavčević i Kosara Balabanović. Za Kosaru se pričalo da najviše problema ima nakon povratka tv ekipe kada u prtljažnik treba smestiti živinu, prasiće, jaja i ručne radove. Ipak, tračevi oko reketiranja sela-domaćina nikada nisu dokazani.


Životinjsko carstvo

"Krašove" male i tanke čokoladice koje su sadržavale sličice životinja iz celog sveta. Deca su kupovala ove čokoladice sa ciljem da sakupe sve sličice i polepe ih u veliki album tvrdih korica koji je sadržavao i puno korisnih informacija o životinjama. Popunjeni album se mogao poslati "Krašu", a onda bi se poništen (crvenim uzdužnim crtama) vraćao detetu na kućnu adresu sa bogatim paketom slatkih proizvoda (onoliko koliko je dete teško). U promet je (svesno) puštana mala količina određenih sličica, kako bi se album što teže popunio, tako da su menjaža i tapke (v. Tapke) bili često upražnjavani


Drugarska kritika

Čin kolektivne egzaltacije članova SKJ tokom koje su na partijskom sastanku, u ime Partije te progresivnih društvenih snaga, na račun jednog od njih sipali gomile optužbi, odnosno kritikovali njegovo partijsko delovanje, privatno ponašanje i veoma često – lično mišljenje. Drugarskoj kritici prethodili su pokušaji da se zabludeli drug prizove pameti i uvidi svoje greške u razgovoru sa radnom grupom sastavljenom od odabranih članova osnovne organizacije ili više partijske instance. Zato se drugarska kritika uvek završavala partijskom kaznom jer je prva prilika za pokajanje već bila propuštena. Tokom drugarske kritike optuženi je ne samo po prvi put saznavao za svoje grehe nego je tek tada uspevao da sazna sa kakvim je to tipovima do sada živeo ili radio. Zato je drugarska kritika bila obostrano poučna ali od te pouke za kažnjenog obično nije bilo neke posebne vajde. Naprotiv.

AFŽ
Antifašistički front žena - organizacija za emancipaciju lepšeg dela čovečanstva. Nepismenim domaćicama su držana predavanja tipa: "Rad je stvorio čoveka", "SSSR - prva zemlja socijalizma" i sl. Epska scena: predavač govori o Frankovom režimu u Španiji, a jedna od slušateljki kaže: "Đubre jedno fašističko, dosta je on nas trov'o!" (pobrkala Franka i Franck-kavu).

BLOKEJI
Metali u obliku polumeseca koje su obućari (šusteri) zakivali na vrhove i pete cipela kako bi iste duže trajale, tj. da se đonovi ne bi brzo izlizali.

BOROSANE
Visoke, platnene, navodno ortopedske, ženske radne cipele s potpeticom, otvorenim prstima i petom, najčešće radničko-plave boje, dio obavezne uniforme svake čistačice.


CRTANI FILM U 19:15
Kao dete uvek sam bio pred televizorom pet minuta pre. To je bilo jedino kada se mogao videti crtać. Onda su išle šarene reklame (koje su priča za sebe), i na kraju dnevnik.


CRVENI KIOSCI SA VIRŠLAMA
Nezaobilazno mesto svraćanja učenika osnovnih i srednjih škola krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Začetak fast food kioska u Beogradu. Asortiman: viršle i kobasice kuvane u velikim loncima od rostfraja sa poklopcima, bajate zemičke, razvodnjeni Centroproizvodov senf i beli PKB jogurt u tetrapaku (kasnije kravica). Svi su živeli u ubeđenju da takve viršle ili kobasice njihove mame nikada ne mogu da spreme kod kuće i pored činjenice da su kobasice bile pune žilica, da je omot viršli i kobasica mogao da se žvaće umesto žvakaće gume i da je senf bio toliko razvodnjen (specijalitet tetaka u belom koje su u kioscima radile) da su svi bili isflekani već posle prvog zalogaja. Još jedna od stvari koje ostaju u sećanju je i tetkino pitanje: " 'Oćeš da ti otvorim jogurt?", kao i naknadno seckanje ćoška tetrapaka zakrivljenim makazicama za nokte.

DEČJA RADOST
Najomraženiji vojnički doručak u bivšoj JNA sastavljen od parčeta hleba, pakovanja butera pd 25 grama i šolje razmućenog mleka u prahu što se zvalo "bela kafa".


DRNČ
Tečnost za čišćenje pešadijskog naoružanja. Nakon čišćenja drnčom delovi oružja su premazivani uljem.


DRUGOVI IZ KOMITETA
Grupa članova više partijske instance koja je dolazila na sastanke niže instance da bi pratila i (ako treba) usmeravala njen rad. Drugovi iz Komiteta su uvek imali poslednju reč na sastanku niže partijske instance, a smatralo se za vrlo loš znak ako su reč uzimali više puta. To je značilo da na nižoj instanci nije baš sve kako treba i ujedno bio signal zdravim snagama (v.) da smesta stanu na stranu drugova iz Komiteta.


GALEBOVI
Momci domaći, uglavnom lokalni, pocrneli još od maja, vretenastih mišića, belih osmeha, selektivnih opažajnih moći, kao i pravi galebovi love ribe: tokom glavne sezone one sa severnih mora, ostavljajući ih već sutra ucveljene jer je bitan broj osvojenih, a vremena se nema; pred kraj sezone lenjo, sito doviknu i za domaćim, dunavskim, moravskim, savskim, drinskim, koje su po pravilu nepoverljivije i lov na njih zahteva više truda.
Nepoznavanje stranih jezika je išlo u prilog, dve tri reči nemačkog su bile sasvim dovoljne, veći recnik bi samo smanjio šanse. Meni su bili zanimljivi, prateći ih (što nije bilo teško jer su i plaže izgleda delili po teritorijama, tako da su uvek isti operisali na jednom mestu) mogle su se pratiti čitave letnje soaps...
Bivši galebovi, ustomačeni, uglavnom po ceo dan na rivi uz bevandu, po dvojica, trojica za jednim stolom, vidljivo sporiji i nepovratno premešteni iz arene u gledalište.

Borosane, Pionir Subotica, Vuteksova ćebad....

školske fotografije sa ramom od televizora

zastava 101

ajmo dalje...

HILJADARKA

Novčanica od 10 dinara.


ITD
Tinejdžerski časopis malog formata. Izlazio je osamdesetih i bio omiljen kod "šminkera". Obilovao informacijama o stranim i domaćim pop/rock izvođačima i zvezdama filma, ali i potpunim tračevima i teškim glupostima. Među prvima promovisao žargon kao sredstvo izražavanja u magazinima. Primer: rubrika "Zgotivite me sa...". Zbog malog formata bio pogodan za prelistavanje na školskim časovima i dodavanje ispod klupe.


KARAVAN
Serija putopisa po Jugoslaviji, koju je šezdesetih godina uređivao i vodio Milan Kovačević. Kako sam ja rođen 1964., seriju sam gledao kao sasvim mali dečko, i koliko se sjećam, nikada nije reprizirana, bar na RTZ. Tako mi je u sjećanju ostalo tek nekoliko detalja: špica na kojoj bi se u brzom tempu jedne poznate teme iz klasične muzike (mogu vam je i odzviždati, ali kako mi klasika nije jača strana ne znam kako se zove) smjenjuju topografske karte, da bi vas potom dostojanstveni sijedi čovjek (autor) odveo u neku zabit i tamo kaskao konjima, pentrao se po brdima i zavlačio se u spilje. Šalu na stranu, stari je stvarno bio jak igrač i sjećam se da mi se serija jako sviđala. Bilo je kasnije na TV i drugih putopisaca po zemlji i svijetu, npr. Zuko Džumhur ("Hodoljublja", to je bilo OK), bio je i Gerhard Ledić kojeg baš nisam nešto gledao, pa onda onaj dosadni Matko Peić u Školskom programu, itd, itd, ali ni jedna od njih nije me se dojmila kao "Karavan".


KOMISION
Trgovinsko preduzeće iz Beograda koje se posle II svetskog rata bavilo komisionom prodajom strane robe (uglavnom švercovane) i antikviteta. Mnogi ljudi su svoje prve farmerke, šuškavce, najlon čarape, vijetnamke ili starke kupili upravo u Komisionu. Mnogi drugi (pogotovu iz predratnih imućnijih porodica), opet, su u bescenje prodavali svoje antikvitete, slike ili dragocenosti, ne bi li preživeli posleratne uslove u kojima su se našli. Na ovaj način su nova komunistička elita i zaposleni u Komisionu dolazili do vrednosti za male pare i bogatili se na nesreći ovih ljudi. Poslednjih godina, Komision je potpuno izgubio svoju zamišljenu svrhu i danas su njihovi objekti uglavnom zakupljeni od strane uvoznika i distributera strane ekskluzivne robe.

KOMITET
Centralno mesto političkog života u opštinama i regijama bivše Jugoslavije. Sve odluke bitne za život jedne političke zajednice donošene su u Komitetu ili su dolazile preko komiteta. U svakom većem naselju, zgrada komiteta je predstavljala prepoznatljiv punkt jer se veoma bitno razlikovala od ostalih gradskih odrednica. To je obično bila jedna od najlepših zgrada predratne arhitekture nacionalizovana od eksponenata eksploatatorske klase i opremljena stilskim nameštajem i slikama iste te prezrene socijalne grupacije. Komitet je bio mesto gde su se dešavale važne stvari, dolazili važni ljudi, mesto na kome se sasvim ozbiljno i odgovorno bdilo nad svakodnevnicom radnih ljudi i građana i trasirali putevi njihove budućnosti.
Saopštiti nešto u komitetu imalo je svoju težinu, žaliti se komitetu, značilo je - žaliti se Pravdi samoj. Biti član komiteta predstavljalo je veliku prednost u odnosu na ostale članove Partije jer je to bila prva stepenica odakle se moglo zakoračiti među kadrove (v.). Kada bi svetlo u prostorijama komiteta gorelo do kasno u noć, to je bio siguran znak da se ili sprema novi obračun u partiji ili da sutra u posetu dolazi neki važan drug pa spremačice rade prekovremeno.


KOVIN
Varošica u Južnom Banatu na obali Dunava. Poznata je po tome što je u njoj smeštena poznata psihijatrijska bolnica, tako da se reč kovin koristi za označavanje nečijeg (problematičnog) mentalnog statusa. Reći za nekog da je "zreo za Kovin", znači da je taj u najmanju ruku blesav ili čak i lud.
Kovinska psihijatrijska bolnica je, inače, ograđena jakom zidanom ogradom za koju su početkom devedesetih godina ovog veka neki ekstrasensi tvrdili da je počela da se pomera, a da se dvorište ludnice širi. Panična upozorenja tih marginalaca ostala su bez odjeka u široj javnosti sve dok i najvećim skepticima nije postalo jasno da je kovinska ludara poprimila gigantske razmere, da se proširila i rasprostrla po ogromnom postoru koji je upravo iz tog razloga nazvan balkanskom ludnicom ili balkanskim cirkusom.


KRPENJAČE
Lopte napravljene od starih čarapa napunjenih krpama.


KUĆA CVEĆA
1. Najmanje ali najprometnije groblje na svetu. Kuća cveća je izgrađena od kamenih blokova teških i po 7 tona koji su dovoženi Savom i Dunavom iz Tebe i Luksora. U izgradnji je učestovalo 100.000 crnotravaca i vukovaca, a prilikom višednevnih pogrebnih svečanosti tu je zazidan Žeželj i 10.000 glinenih ratnika Prve proleterske udarne brigade. U Kuću cveća išlo se oborene glave i peške, najbolje sa Papuka ili Šar planine, i po mogućnosti unazad, na kolenima ili puzeći, a bio je i jedan što je hodao na rukama i gutao vatru. 2. Mesto patnje stranih ambasadora, generala i diktatora (rekord u dužini plakanja držao je Kenet Kaunda koji je imao maramicu veličine stolnjaka). Delegacije pak SSNO-a i SSUP-a nikad nisu puštali u Kuću cveća zajedno, zbog straha od poplave. Najnesrećniji su ipak bili oni iz SUBNOR-a, a jedina uteha im je bila da popunjavaju knjigu utisaka ("...lakše bi mi bilo da mi je sin umro..."). 3. Simbol narodnog pijeteta prema velikom državniku. Zato narod danas misli da zlikovca treba iskopati, pa za Kumrovac. A narod sve zna. I dugo pamti. Jer je pametan.


M-48
Puška, iz koje su učenici-srednjoškolci (sa zadovoljstvom) pucali na praktičnom djelu nastave iz predmeta "Općenarodna odbrana i društvena samozaštita". Trik je bio kako nasloniti puščani kundak na rame i zadržati ga pri tome, u suprotnom pri opaljivanju postojala je mogućnost da kundak razvali ključnu kost. Puška je bila neka modificirana verzija partizanske puške iz 2. Svjetskog rata tj. karabin proizveden 1948. sa magazinom od 5 metaka i dometom do 5000 metara.

MALE TAJNE VELIKIH MAJSTORA KUHINJE
Čuvena propagandna emisija ''Podravke'' iz Koprivnice, za njihov najpoznatiji proizvod, ''Vegetu''. Emisija se emitovala četvrtkom popodne, na prvom programu zajedničke JRT šeme. Vodili su je Oliver Mlakar i majstor kuvar Stevo Karapandža. Predstavljali su recepte za razne specijalitete, kojima je posebnu aromu davao jedan poseban začin: ''Vegeta''. Zaštitni znak emisije bio je song: ''Ali nekih stvari ima, što ne govore se svima, što se samo nekom šapnu, ti ih znaš!''.


NA SLOVO NA SLOVO
Prestižni dečji tv-serijal po tekstovima Duška Radovića. Edukativan i neodoljivo šarmantan. Krunski dokaz da je nekad bilo sasvim moguće biti na nivou evropskih tv standarda u ovoj vrsti produkcije; po scenariju, režiji, scenografiji, muzici, likovima i stajlingu.
Kultni likovi: Mića Tatić i lutka Aćim, Klovnoliki Ostoja (Milutin Butković) koji svaku reč počinje sa O, Lola Novaković, Đuza Stojiljković, Baja Bačić, Vlasta Velisavljević, Dragan Laković, Mića Tomić.
Kultna pesma, odjavna špica: "Spavaj Aćime tiho spavaj neka sad spava i Ostojina glava..."

KOŠARKA

Zaboravili ste košarku, juga je stvarno rasturala, sjetite se 1992. finale u Barceloni: CRO - DREAM TEAM, bez obzira na tadašnji nacionalni zanos, puno ljudi iz košarke sa sjetom je razmišljalo " eh, što bi bilo da su sada ovdje još i Divac, Paspalj, Bodiroga, Zdovc... ali jbg... tempi pasati."