Znacenja Lokalnih I Drugih Izraza

evo od bake mali prilog da se sacuvaju od zaborava, lepi juznobanatski izrazi.
po secanju kako su govorili moji preci-stari banacani.

divaniti -govoriti
furtom -stalno
zdravo bolestan -mnogo bolestan
roštati -lupati,praviti buku
štigne -stepenice
jankl -sako
šnuftikla -maramica
esapim -mislim
satljik -cokanjce za rakiju
becikl -bicikl
šor -ulica
opiraca -krpa za sudove
šeplefka -kasika za sipanje
štanicla -kesa
oljba -flasa za vino
lotre -merdevine
šarajtov,šlajpik -novcanik
širma -kisobran
kastrola -velika serpa
ondlovano,kolnovano -uvijena kosa
krecav -kovdjav
cigaršpic -mustikla
peglajz -pegla
študiram -mislim
tromfa -crna boja u kartama
kost -hrana
formajz -predsoblje
gonk -hodnik
jauzn -uzina
fruštuk -dorucak
lanac -mera za zemlju
leberka -dzigernjaca
pajvan -debeo konopac
natikaće -heklane cipele
prokula -cela glavica kis. kupusa
dunst -kuvano voce u slatkoj corbi za zimu
evenka -grozdovi grozdja koji se suse
kantar -vaga
kapidzik -vrata(ulaz u avliju)
avlija -dvoriste
kvartir -stan
dodjoši -dosljaci
šapurina -koćanjka
šlajfer -ostrac nozeva,makaza
štrikov -dzemper
štucovati -potkresati
birc -kafana
burka -zimski kratak kaput
vandrokaš -lutalica
grunt -zemlja,njiva
civarika -ostatak pri pecenju rakije
frtalj -cetvrtina
avanzovati -napredovati
antlovati -trgovati
ancug -odelo
šaloni -kapci na prozorima
bekeljiti se -plaziti jezik
belilo -pomada
utrina -ledina
tuluzina -stablo kukuruza (sasa)
fendovati -pleniti stvari
firangla -zavesa
šlajer -veo
ajziban -voz
štacija -stanica
kapižon -velika vunena marama
fendovati -plenidba stvari zbog duga
ludaja - bundeva
šmorne - carske mrvice


od mene za sada toliko. kad se baka bude prisetila ostalih eto mene opet da dopunim spisak.
i baba zaboravila najbolju stvar
idi u oćin-tako moje lale psujedu.najgora psovka lalinska

evo bake jopet(opet)

rekla-zenska bluza
špitalj-bolnica
kibicfenster-isturen prozor na ulicu
pendzer-prozor
ćerez-zbog
pinkle-licne stvari,garderoba npr.
direk-stub
londrati-skitati
kera-pas
unterhaltovati-flertovati.zabavljati se
frajla-cura
prica kojesta-prica bez veze
tišleraj-stolarija
viksa-imalin
ajzlog-izlog
ajnfor-prolaz
alav-prozdrljiv
asna-korist
špicnamen-nadimak
basamak-stepenik
begati-bezati
marva-stoka
jediti se-sekirati se
molovati-kreciti
pampur-cep od plute
plek-lim
brezobrazan-bezobrazan
vazdan-stalno
gurav-povijen
deklamovati-recitovati
dera-rupa na ogradi
pokumpori-zulufi
sigra-igra
sic-sediste npr. na beciklu
di-gde
erlav-zrikav
tociljati se-klizati se
zolja-osa
je-jede
jed-briga
kamdzija-bic
korindjati-pevati za bozic
vinćovati-cestitati novu godinu
kaljav-blatnjav
korman-volan
skljati-polomiti
čekmeže-ladla-fioka
krizban-bozicna jelka
šnjir-pertla
kumrija-gugutka
kurjak-vuk
šajtruge-kolica,japaner
luftirati-provetravati
esapim-mislim
štrik- konopac
študiram- mislim
šajtra- fangla

za sada ovoliko, bice valjda jos,treba se setiti

baba vezba uporno mozak, nadam se da ste zadovoljni


šlajfer-ostrac noževa
peglajz-pegla
šopiti-udariti
fest-taman
kerebečiti se-praviti se važan
klomfer-limar
konštag-grba
kunst-umece, znanje
tirac-veterinar
labrnja-usna
lerna-rerna
luftiguz-vetropir
flandrovati se-živeti nemoralno
flandra-kurva
fraj-dzabe
šeput-mašna
kriskindla-poklon za bozić
špiclov-prepredenko
pridikovati-davati lekcije
abriktovati-vaspitati
cucati-zavitlavati
ajzlog-izlog
čerez-zbog toga
ajkara-laka zena
ausec-tacna za kolace sa postoljem
švindleraj-prevara
apcigovati-oduzeti
artelj-bušeni bunar
čismenka-čista zena
arešt-zatvor
džakati-bockati
asniti-imati korist
befel-zapovest
zaoto-zato
behtlovati-naruciti
zanavek-zauvek
buriti se-naljutiti se
zapsivati-psovati
zort-strah
geđav-sitan
gumarabika-lepilo
gušt-užitak
iberciger-lak prolecni kaput
danjom-danju
isklepati-istuci
dešperatan-neraspoložen
zaguš-asma
šitnuti-udariti
zaklopac-poklopac
zalupan-tvrdoglav
štelung-stav, drzanje tela
šus-hitac
kvartir-iznajmljen stan
štrumpandla-podvezica
štoplciger-vadicep
luftirati-provetravati
mazgov, bizgov-tvrdrglav
sersan-am
slepica-sirota devojka
sliker-fotograf
šličuge-klizaljke
suklata-nerazumna osoba
tabanati-dugo hodati
manila-kanap
tišler-stolar
notaroš-pisar
mogučan-imucan
najeren-nakrivljen
tornjati se-tutanj.odlazi
iskantati-istuci
nalorfati se-preterana sminka
štriket-dzemper
napujdati-nahuskati
natrontati se-previse garderobe
tingelt-baksis
njokalica-nos
numera-domacinstvo
ujero-ukrivo
ogazditi se-obogatiti se
ukečiti-uhvatiti
uspijati se-glumiti prefinjenost
arvaluk-čast
ušreh-ukoso
prezentla-narukvica
pundrav-nemirno dete
recepis-recept
uštruc-inat
pantljika-traka
rondja-rita
falinka-mana
faličan-retardiran
feler-mana
rutav-maljav
sakaluda-budala
trefiti-pogoditi
šuster-obucar
lemozina-novac koji se daje u crkvi prilikom mise
itnuti-baciti
špilšul-obdaniste
nareljati se-napiti se
vedro-kofa
keči-hvataj
kolajna-medalja
pustara-salas
kulja-kacamak

za danas toliko.

banacani su poznati po nadimku lale. ima nekoliko legendi kako je to nastalo meni kao pravoj sosi ova je najlepsa.

Carica i Banaćani

Posle pobede nacionalno sarenih trupa Marije Terezije protiv Turaka, uprilicena je, negde u Backoj, velika vojnicka smotra. Postrojeni po regimentama, vojnici su ocekivali pocetak ceremonije. U stroju su bili prekaljeni borci - granicari iz Srema i Backe. Nedostajali su samo Banacani. Do tada niko od carskih oficira nije mogao sa sigurnoscu da kaže: da li ce uopste oni stici. Ali, neposredno pred Caricin dolazak, uspelo je i banatskoj regimenti, posle vise neuspelih pokusaja, da predje nabujalu Tisu.
Postrojili su se, brze-bolje, na levom krilu vojnicke smotre. A onda se, sa svitom, pojavila Marija Terezija. Primivsi raport, posla je u obilazak eselona vojnika pozdravljajuci ih i deleci im odlikovanja. Među visokim oficirima i carskim dostojanstvenicima nastala je primetna zbunjenost i komesanje kada su saznali da su bas tog trenutka stigli i Banacani. Jer, prethodnog dana bile su potvrdjene informacije da Banacanima visoke vode Tise ne dozvoljavaju prelazak. Zato nisu predvideli odlikovanja za cuvenu banatsku regimentu. Podelivsi Sremcima i Bacvanima odlikovanja, Carica je na kraju stigla do Banacana. Videvsi da za njih nema gvozdene kolajne nije se zbunila. Skinula je svoj skupoceni, zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala, cvet koji je u to vreme bio simbol lepote, harmonije i bogatstva. Sa osmehom i zadovoljstvom prisla je banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Sa svih strana, kazu, odjekivalo je vojnicko: ¨uraaa...uraaa...¨ Tako se, eto, na ovoj smotri, medju mnogim gvozdenim krstovima, našla i zlatna ¨lala -orden¨. Za vreme rucka, ljubomorni na Banacane, vojnici i oficiri ostalih regimenti ismevali su banatske vojnike nazivajući ih - Lalama.
Od tada, pa do danas, Banacani ostadose - Lale.

Legende su uvek zanimljive, mada nedovoljno pouzdane .

Lala - gardijsko obeležje

Legenda govori da je car Franja Josif imao običaj da za svoju telesnu gardu uzima u službu odabrane Banaćane. To su morali da budu zdravi, hrabri momci, vični sablji i pištolju, dobri jahači, sposobni da izvrše svaki zadatak. Po nacionalnosti nisu bili samo Srbi, već i pripadnici drugih, u carevini, nacija. Sve gardiste spajale su visoke sposobnosti vojnika i specifične oznake na reveru uniforme - cvet lale. Zbog takvih oznaka i kitnjastih uniformi gardisti su bili rado viđeni na balovima i zabavama. A na ulicama, videvši ih u prolazu, mnoge su dame uzdisale izgovarajući: ¨Eno naših Lala!. moja prabaka je imala 4 brata i svi su bili gardisti u beću pre I sv. rata. ja sam samo jednog zapamtila, umro je kad sam bila pro kraju srednje škole i bio još uvek je mada star kao od "brega odvaljen" kako su govorili nasi stari. visok i prav kao strela, lepi negovani beli brkovi. iz priča znam da kada je dolazio na odsustvo, a u gardi se služilo 3 ili 5 godina ne sećam se baš dobro, nosio je bele rukavice kao sastavni deo uniforme i to je tada bilo svetsko čudo.

Po cvetu na pantalonama

Marija Banski ukazuje i na drugu mogućnost. U 18. veku Srbi su nosili pantalone na čijim je nogavicama, u visini džepova, bila izvezena stilizovana lala. Cvet lale bio je onda u velikoj modi i veoma skup. Prelazeći u Srbiju, Banaćani su bili zanimljivi tamošnjem stanovništvu zbog svojih, lalama ukrašenih, pantalona. Stanovnici Srbije tada su se oblačili drugačije. Muškarci su nosili čakšire šivene po ugledu na Turke, takozvane poturlije. Videvši Banaćane sa izvezenim cvetovima skupocene lale na pantalonama, prozvali su ih Lalama: ¨Dolaze nam - Lale¨.

Oni pevaju

Zagovornici lingvističke osnove ističu nekoliko mogućih varijanti. Po jednoj, Banaćani izgovaraju reči pevajući samoglasnike i njihov izgovor zvuči otegnuto. Dolazeći u 18. i 19. veku, Nemci su sa iznenađenjem slušali banatski izgovor srpskih reči. Iznenađeno su zaključivali sie lalen - ¨oni pevaju!¨ I od nemačke reči ¨lalen¨ nastao je nadimak kako govore, kao da pevaju. kao što sam već rekla ja želim da verujem da su lale nastale po prvoj varijanti, po ordenu jer sam malko pristrasna i tako mi više odgovara a vi verujte u šta god hoćete, od volje vam " ko šokcu post" što rekle lale. u svakom slučaju pouzdanih podataka o nastanku lala nema.

jeste da nije iz banata ali je stil isti.

Pismo salajaćkog* paora sinu Joci u vojsku (austrougarsku) (*Salajka - jedan od najstarijih krajeva u Novom Sadu)

Dragi sine Joco!


Oma ti javljam da smo svi dobro, a bilo nas je i marodni. Strovalijo nas je nazeb, pa nas jos drzi balaban. Al mi se ne damo! Deda Paja umalo da nije cundukurcno. čak ga je popa prićestio, u zlu ne trebalo. Još malo kašljuca al ce ga proći jerbo svak dan troši po fraklic-dva, kako uvati da mi ne vidimo. A baba Nasta, naočin, guši se u magarećem kašlju, sto ce reći, božem prosti, da je podetinjila. Mater ti je naveka, ko što znaš, na svoju ruku. Lajava ko kera, pa trlajiše ko navijena. Tu mi sedi na glavi saš njeni divani. Vole da olajava komšiluk pa je zapravo ne voledu ni ovi prid kućom a ni oni za kućom. Braca, ko Braca. Momak, pa može štogod naumi. Onomadne ošo u bircuz kod Salaški i prokardo ćuše, sto smo ga kupili jesenaske na vašaru u Zablju. E, sad kad dodje prolece, pa nek vidi s kim ce prezati. Našu Olgu sa mnom sigurno neće! Ja digo ruke od svega. Sada nemamo posla, izležavamo se po krevecu po ceo dan i zdravo volemo da čitamo Kalendar jerbo u njemu ima svega i svačega napisato. Sneg debo pa se ne vidi ništa s one strane sokaka. A i bolje je, bar ne moram da gledam onog Peru švandravog što nam je priklane sas salcgasom potrovo pola čopora ovaca, kad su ušle u štetu u njev kupus. Sud sa šnjim još nije gotov. Otežedu i sudija i Perin fiškal, kurveća posla.
Ko kanda ce naderati Pera i platiti sve troškove. Tako mi bar furt divani moj fiškal. Daj bože. Ako se to strefi, oma cu ti poslati koju forintu da imaš na trošak, al da nejdeš ni za živu glavu u kupleraj jerbo ćes od ti Mariški i Juliški fasovati šangir i frenjang, a treba ti se ženiti kad se vratiš iz soldata. Devojaka ode u Salajki i Podbari ima ko pleve, i sve su lepe i naočite i imadu bome dobar štel. Kad se oprave i kad krenu u kolo, sve se bećidu ko ždrebice, božem prosti! Onu tvoju štrapadjozu, mislim na Milku, sto si mi pričo pre neg sto si narukovo, sada šnjom gacari neki dotični iz Pizšdrićeve fajte. A ti Pizšdrićevi su zdravo muškarasti. Valda si me razumo.
Ležimo ti ja i mater ti tako noćaske, pa divan okrenuli o toj Milki, pa se čudimo otkuda da ta ista Milka vole mužki svet kad je zdravo muškobanjasta. čak joj rastu i nausnice a i divani ko gospodin popa sas debelim glasom. Ko da se, božem prosti, poderala. Imo bi ja tebi pune taljige da nadivanim al me je vec zabolela ruka od plajvaza! A materi ti zdravo besna i tera uštruc ko begečka nana pa neće, ni da je ubiješ, da uzme plajvaz u šake. Svi te pozdravljamo i šaljemo ti u koverti dve forinte da imaš na trošak kad budes išo u varoš da popiješ bar tri čista i cetir brez sode, pa nek te Bog vidi!
Al da se ne oždrkeljaš i da te, nedo Bog, strpadu u buvaru ko kakvog skota i drotoša. Piši nam oma. Evo sada svi plaćedu a i meni nije svejedno. Joco, valda nisi smetno s uma nas atres. Piši. Sine, evo ti sad svi šaljemo poljupce. Onaj što je najdeblji i crven, nije zaoto crven što ti je mati namazala usta sas karminom, vec zaoto sto je otoićke jela sosa a nije obrisala usta.


(iz knjige B. Jovanovica "Salajka koje (vise) nema"; Tiski cvet, Novi Sad, 2008)
_________________

BANAT je kratko bio nezavisna država?

Desilo nam se to pri kraju samog Velikog rata, koji još i zovemo Prvi svetski. U trenutku kada se Austro- Ugarska, raspala.
1. novembra 1918, mudre glave banatske su se sastale u Temišvaru i proglasile Banatsku Republiku.
Sve je počelo 29. oktobra 1918, kada su se u Temišvaru sastali madjarski, nemački, rumunski, srpski i jevrejski vojni saveti. Na tom savetu, naš prvi i jedini predsednik dr Otto(n) Roth, član Socijal-demokratske Partije, je predložio stvaranje autonomnog banatskog narodnog saveta, sa predstavnicima svake banatske etničke grupe. Rumuni su izašli sa pregovora.
Vodeći članovi Socijal-demokratske Partije su odlučili da dan kasnije proglase Banatsku Republiku. Doktor Otton Roth je proglašen predsednikom, a Albert Barta vojnim komadantom.
Banatski nacionalni savet je organizovao vojne odrede i civilnu gardu.
Medjutim, 15. novembra 1918, po ranijem dogovoru o primirju izmedju Antante i Austro Ugarske, srpske trupe su zauzele Banat u cilju očuvanja poretka u raspadujućem carstvu (zeleni kadar, komunisti, glad,...) i ukinule republiku.
Srbijanske vojne snage su raspustile nacionalne savete 21. februara 1919, a Banatsku republiku, podelili sa Rumunima.
Ali, tu nije bio kraj borbe, 16. aprila 1920 etnički Nemci- Banaćani su uputili zahtev mirovnoj konferenciji u Parizu da se vrati Banatska Republika, uz naziv Republika BANATIA, koja bi u svojim granicama obuhvatala Banat i Bačku. Takva republika bi se podelila u kantone, kojima bi vladala etnička većina. Medjutim “mirovnjaci” su odbili zahtev.

A da li ste Banaćani znali za Republiku Starčevo?

Posle raspada te "republike" po teritoriji sadasnje Vojvodini su nicale takve republike. pa je tako nastala "Republika Starčevo.
U selu je tada na vlasti bila Radikalna stranka, a predsednik Opštine Starčevo bio je Živa Pavlović. Tada 24-godišnji Franja Poljak je, kao učesnik Prvog sv. rata od 1917.-18. godine, stupio u kontakt sa ruskim boljševicima. Kao svedok pada velikog Ruskog carstva, video je kako su se seljaci tada obračunavali sa onima koji su do tada bili na vlasti. I to je širio selom.
Pošto je, po izjavama svedoka, tadašnja opštinska vlast bila sklona da za sitne usluge “zaboravi“ poziv za mobilizaciju nekim bogatijim meštanima, poziv na mobilisanje koji je stigao 1919. godine, prelio je čašu nezadovoljstva i izazvao je rupe mladića da započnu demonstracije ispred zgrade starčevačke Opštine. Predsednik se, naslutivši šta može da se dogodi, povukao u Pančevo, a pošto u opštinskoj zgradi nije bilo nikoga, vojni rezervisti su polupali prozore i ušli u napuštene prostorije.

Članovi i simpatizeri Komunističke partije proglasili su republiku starčevo.
Međutim, istog dana iz Pančeva pristiže veliki broj žandara. Shvativši da nemaju nikakve šanse naspram brojnih i naoružanih žandara, pobunjenici su se bez borbe predali. Iako nije bilo žrtava, veliki broj učesnika pobune bio je zatvoren i mučen. Veći broj njih kažnjen je javnim batinjanjem, dok su nekolicina njih robijali više meseci. Pored Franje Poljaka, koji se vodi kako kolovođa pobune, višemesečnu zatvorsku torturu su preživeli: Blaž Blaženić, Paja Rajković, Marko Gerdić, Blaž Bogut i Iva Tonković.

Evo dela izjave jednog od učesnika: “Narod je lupao u Opštini i sekao bandere i telefonske žice. To je bilo oko devet časova, a žandari su stigli oko podneva. Tukli su nas žandari i radikali Tukli su nas do mraka. Posle su nas kolima odveli u Pančevo. Prvo su nas vodili na ispitivanje u Magistrat, pa posle u zatvor“.

Na molbu advokata Dude Boškovića, tadašnji ministar pravde, Edo Lukinić, oslobodio ih je svih optužbi i pomilovao, a tadašnji događaji se vode kao razložna pobuna rezervista. Nakon robijanja, seljaci su oslobođeni i protiv njih se više nisu podizale optužnice i danas starčevci raspravi kazu: - “pa mi smo nekada bili republika!“
preuzeto iz starčevačkih novina.

Dve jabuke, tri dunje

Mogla sam das udam za kog sam tela, al nije kako ti oces, neg kakoje sudjeno. Prosio me neki Kreca iz Starčeva. Boze, lep ko upisan, bogat! Skorom da sam pristala, a mati kaze: “Nemoj, Maro, nji je devet ukucu! Ta nite tata davo dučiš šnajderaj da bideš paorka celog veka!”

A pose ispalo da šnajderaj svemu kumovo. Kad sam svrsila šes razredi, kaze Lala (tako zvali oca, a krsteno mu Momir): “Nemam novaca da te posljem u domacicku skolu u Bavanište, al bar ce za šnajderaj da bide!” Onak odem prvo kod baba-Ricike dučim da sijem beli ves. Bilo nas nekoliko, pa od zajutra do navece krojimo, sijemo, otvaramo rupice... Za nekoliko meseci naucim da sijem posteljinu i kosulje, a pose predjem kod Smilje Cengerove dučim snajderaj.

Ostanem tuna dve godine, mloge napustile. Jel polak godine fircaj, otvaraj rupice, prisivaj dugmadi, peri, idi u ducan, a zanat gledis sta majstorica radi, pa sta ukrades, to ti je. Kad kroji, sve nas pošlje nekim poslom, tek da nismo tuna, pa iskroji sve sto ce da sijemo tu nedelju... Sve znam, ne znam kroj. I da me otac u Pancevo kod neke Tobošarove da naucim i to. Zavrsim, masinu nemam, di cu sta cu, i vratim se kod Smilje. Sta uradim posla jedan tal meni, dva njojzi, jedan za masinu i jedan jel je majstorica. Mi u jednu sobu, u drugu njen Velja imo kovacnicu, a ovaj moj sadasnji bio kalfa kod oca. Mladji dve godine, al spadalo, pa ne das mane moje glave. Kad potkivadu konje na sokak, furt zavirivo na pendzer. Mati ga otera, al on opet i tako nas dvoje sludujemo. Pose samo cekamo da Smilja okrene ledja, ode da prestavi rucak il tako stogod, a ja sedim za masinom i zapevam: “Dve jabuke, tri dunje, na ormanu venule”, a on cuje pa oma dotrci na pendzer, pas razgovaramo i ljubimo. Dok nas majstorica jedared ne uvati. Kad je nije strefilo! Pa nema lufta, oma sela na hoklicu. Dam joj vode i secera, a ona ce”
Ju, dete, primaj Boga, sta da kazem tvom ocu i materi?” A ja njojzi: “Nista, imam ja svoj lebac i ne treba niko da mi drzi svecu!” Pose rekla Velji, a onaj oma zove mog Branka i kaze: “Ako se volete, onak se zeni, nemoj tuna da mi pravis komendiju!”

I tako moja Biška ustane jedno jutro, izidje u avliju, čuje negdi svira armunika. Kaze ocu: “Nije svetac, a cujes di sviradu i pevadu, mora da je nečija noćas odbegla”. al su oma znali cija, kad usli u moju sobu, a mene nema


Price iz starog Banata
Slobodan Vukadinovic

ja u skolu idem

S jedne strane sam jedva ceko, jel skorom svi iz naseg sokaka vec isli u skolu, pa di tolko deca na kamaru tu mora da bide sigre i veselja, a s druge tolko me plasili da sam mislio da uciteljica mora da je neka sotona. Sta god uradim, oma kazedu: “A, cek samo da podjes uskolu, vec ce Bosa da te dovede u red!”
Sedim tako na kapidzik, decas vracadu iz skole, tek cujem di kazedu: “... a Jova osto u apsu, ko zna kade ce uciteljica da ga pusti! Al ko mu kriv kad ne da bide miran! Malo mu packe i sto kleco na kukuruz!” Pitam sestru, bila vec treci razred, al pustoglava, pa ne da mi kaze nista. Tek kad sam kreno, vido sam sta je i kako je.
Mal oma, prvi dan, nisam strado. Na velikom odmoru sigrali jure i ja bego direkt unutri, a patos frisko mazan s olajom. Teo ja das zaustavim, jel vidim Bosa sedi zastal, al natrci Vlada Divnin, pa me gurne i ja tres! Sve sam nove aljine iskaljo. “E, do mojega!” – opcujem, a ona gledi preko naocari: “Sta si reko?” Ja ponovim, a Bosa oma: “Sram te bilo! Od koga si to samo cuo?” Pocnem da redjam: “Od deda Mile, od Velje Cengera, od majstor Vaje...”, pa izredjam tuna svu blizu i dalju familiju i komsiluk, a ona digne ruke i otera me na mesto.
Metula prvo u skamije di ce ko da sedi, pa onak prozivlje, a pose izvadimo tablice i grifle i pisemo kosa tanka i debela, pa kad zaskripi četrdes grifli, mora da joj rogovi nikli! Al nije volela larmu, samo kaze: “Prs na usta! Ruke na ledja!” i oma svi. Jel onak bilo i po turu i da klecis u cosak i po prstima, al mene najteze pado aps. Svi idedu kuci, a ti sedis uskolu. Pa pusca jednog po jednog, kako ona oce. Neki Steva Kljukovnica bio maher zoto. Mete ruke na ledja i zagledi s u jedno mesto, nemoz da ga nasmejes taman da si glupi avgust licno. Pose nam se bekelji sa sokaka. (I mi njemu al sta vredi, on ode kuci.)
A neki Slavko cirkin ponavljo trired. Bio debo i jak i sve nas tuko redom. Imo glavu ko merov, al u nju nista dudje od nauke. Mi vec citali tecno, a on furt slovka. Pita uciteljica: “Jel Slavko, a sto ti dolazis u skolu? Bolje kuci da preclanjivas ocu i materi!”, a on kaze: “Molem, uciteljice, men je lepse uskolu!” A Bosa pita: “Pa, kad ti je lepse, sto onak ne ucis?”, a Slavko ce: “Molem, uciteljice, onak ne bi bilo lepse uskolu!”


Price iz starog Banata
Slobodan Vukadinovic

valjda si mislio nebuloza
ta rijec se koristi u zargonu
mislim da to znaci glupost ili neka izjava koja nema smislila

Dobar dan narode

Evo bas citam neki komentar na YT i neki lik napiso " dosadili su mi Hejteri kao sto si ti", pa reko, da vas upitam sta bi to mogno da znaci ovako? :D

Hejter, sta je to? To dodje kao neki degen, levat ha?

THX u naprijed za odgovor :D