Galaksija

OTKRIVENA DO SADA NAJUDALJENIJA GALAKSIJA

Grupa međunarodnih astrofizičara pronašla je objekat u kosmosu koji bi mogao biti najudaljenija galaksija koja je ikada otkrivena. Uz kombinovanje moćnog NASA-inog "Hablovog svemirskog teleskopa" i "KEK" teleskopa na Mauna Kea na Havajima, locirana je galaksija na udaljenosti od 13 milijardi svetlosnih godina.

Novo otkrivena objekt izgleda kao mlada i sjajna galaksija, iz vremena tzv. "Tamnog Doba" (engl. Dark Ages), perioda u kosmičkoj istoriji koje se završio nastajanjem prvih galaksija i kvazara, transformisanjem neprozirnog molekularnog vodonika u vidljiv kosmos kakvog ga mi sada vidimo.
Ovo galaktičko jato je toliko masivno da se svetlost udaljenih objekata koja prolazi kroz njega, savija - krivi i pojačava, mnogo više nego što bi ga uvećavali bilo koji današnji teleskopi. Na taj način se ovi objekti mogu posmatrati uvećani kroz jato navedene galaksije. Ovaj prirodni gravitacioni teleskop omogućava astronomima da posmatraju i najudaljenije blede objekte, koji se na drugi način nikako ne bi mogli videti. Ekstremno blede galaksije su toliko udaljene da se njihovo vidljivo svetlo prostire u infracrvenom talasnom spektru, što praktično otežava posmatranje.

Astronomi su procenili da je se ovaj objekat, mada veoma mali, - samo 2000 svetlosnih godina u prečniku - sastoji od izuzetno aktivnih zvezda. Međutim, intrigantno je kod ovog objekta to što se uočava očigledan nedostatak tipično sjajne linije emisije vodonika i njegove intenzivne ultravioletne svetlosti, koja je mnogo jača od one koja je viđena u galaksijama koje su nam bliže.

Sta je ustvari Galaksija!?

Galaksija predstavlja porodicu zvezda koje se medjusobnim gravitacionim privlacenjem drze na okupu.Postoji vise tipova galaksija po obliku i velicini.Galaksije patuljci sadrze svega oko 100 000 zvezda dok galaksije giganti na okupu drze i po 3000 milijardi zvezda.

Sve galaksije u osnovi su iste i to je logicno jer su nastale otprilike u isto vreme,od istih fundamentalnih cestica i po istim fizickim zakonima.Ipak postoje i razlike medju njima. Najuocljivije su morfoloske i prve podele galaksija na tipove ticu se bas njihovog oblika. Habl ih je delio na elipticne,socivaste,spiralne i nepravilne,a spiralne na normalne i preckaste.

Vrlo mali broj galaksija imaju neobicnu strukturu koja se povezuje sa gravitacijskim uticajem neke druge galaksije.Druge emituju velike kolicine energije koja je povezana sa odvijanjem velikih i snažnih procesa unutar njih.Takve vrlo aktivne galaksije su Seyfert i radio galaksije.Jedno vreme se verovalo da evolucija galaksije ide od elipticnih ka spiralnim, ali danas je ta teorija napustena jer se pretpostavlja da je oblik neke galaksije posledica nacina sazimanja jos u stadijumu protogalaksije.